Паун Јанковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Смедеревци помоћу справице HotCat
Нема описа измене
Ред 17:
== Баћа ==
 
Рођен је 1808. у Коњској (касније Михаиловац) у смедеревској нахији.<ref name="ЖИ">[https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/200/mode/2up М.Милићевић,Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.]</ref> Његов отац, [[Јанко Ђурђевић]], био је у време Карађорђа саветник за смедеревску нахију. Школовао се у Русији, а у Србију се вратио на позив [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]], па је код њега ступио у службу као писар у [[Књажеска канцеларија|кнежевој канцеларији]], која је имала функцију владе.<ref name="ЖИ"/> Касније је унапређен у Директора кнежеве канцеларије. По диктату кнеза Милоша написао је многа писма. Кнез Милош му је због боравка у Русији дао надимаке "Баћушка" и "Баћа", који су му доживотно остали.<ref name="ЖИ"/>
 
== Министар просвете и председник владе ==
Паун Јанковић је [[1840]]. након оставке [[Аврам Петронијевић|Аврама Петронијевића]] био одређен да заступа кнежева представника и министра спољних послова, тј. био је вршилац дужности [[Списак председника влада Србије|председника владе Србије]].<ref name="ЖИ"/> На тој дужности остао је релативно кратко. На почетку [[Вучићева буна|Вучићеве буне]] 1842. дочекао је испод смедеревске тврђаве [[Тома Вучић|Тому Вучића]], који је прелазио из Аустрије у Србију.<ref name="КГ">[http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-1010-1924-001&p=118&e=f&w=1280&h=899 Алекса Ивић, Борба кнеза Михаила и Томе Вучића Перишића, Српски књижевни гласник (1924) књига 1, стр 105-119]</ref> Након тога пратио га је до Колара.<ref name="КГ"/> Постављен је 7. новембра 1842. за министра правде и просвете и на том месту се задржао до 4. фебруара 1847.{{sfn|А. Ивић|1984|p=108}} Као министар просвете издао је ''Устројение јавног училишног наставленија'', што је био први српски школски закон, који је обухватао основну, средњу и вишу школу.<ref name="ЖИ"/> У писању тога закона помагао му је [[Јован Стерија Поповић]]. Док је обављао функцију министра значајно је допринео оснивању [[Смедеревско читалиште|Смедеревског читалишта]] 1846. године, прве установе културе у Смедереву и једне од првих јавних библиотека у Кнежевини Србији.<ref name="библиотека">Народна библиотека Смедерево : [http://www.biblioteka-smederevo.org.rs/node/1 О Библиотеци], приступ 9. 1. 2014</ref> Био је и председник [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]]. Њему је као министру просвете [[Вук Стефановић Караџић]] упутио [[1845]]. своје писмо о српском језику и правопису.<ref name="ЖИ"/> Био је министар финансија од 2. септембра 1848. до 26. децембра 1854. Много је новца потрошио на подизање зграда и на отварање рудника у Мајданпеку.{{sfn|Христић|2006|p=179}} Пошто одатле није било прихода, који би пунили државни буџет, чланови Државног савета бојали су се да ће потрошити све државне новчане резерве, па су га сменили и на његово место поставили [[Александар Ненадовић|Александра Ненадовића]].{{sfn|Христић|2006|p=179}}
 
== Тенкина афера ==