Азотемија — разлика између измена

'''Азотемија''' ''(од грч. речи '''azoton''' = азот , и '''haima''' = крв )'' или '''уремија''' један је од метаболичких поремећаја, који се карактерише накупљањем азотних једињења (урее) у крви, због брзог губљења бубрежне функције у неколико дана или недеља. Најчешће је последица тежих повреда, болести или хируршког захвата, а понекад и брзих прогресивних примарних нефропатија (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефросклероза). Азотемија је један од редовних пратилац и карактеристика акутне и хроничне бубрежне инсуфицијенције, без обзира на узрок који је изазвао. За разлику од акутне, хронична бубрежна инсуфицијенција (ХБИ) је вишегодишњи процес у коме азотемија може дуго остати недијагностикована.<ref>Kumar, Vinay; Fausto, Nelson; Fausto, Nelso; Robbins, Stanley L.; Abbas, Abul K.; Cotran, Ramzi S. (2005). ''Robbins and Cotran Pathologic Basis of Disease (7th ed.).'' Philadelphia, Pa.: Elsevier Saunders. {{page|year=2005|id=ISBN 0-7216-0187-1|pages=960, 1012}}</ref>

Овај облик азотемије или опструктивне нефропатије, последица је различитих облика зачепљења (опструкције) у сабирним и изводним путевима мокраћног система. Јавља се у 5-10% случајева. Зачепљење се може формирати и у каналићима због снижавања кристалног или беланчевинастог садржаја. Тај облик АБИ обично спада у постбубрежне јер је механизам опструктивни. Заустављен проток ултрафилтрата у тубулима или у дисталнијим деловима повећава притисак у Бовмановој капсули и снижава вредност гломеруларног филтрата. Зачепљење ремети и проток кроз бубреге: који се у почетку повећава због пораста притисак у капиларима гломерула због пада отпора у аферентној артериоле, да би након 3-4 часо проток смањио толико, да је након 24 часа, од нормалних вредности, мањи од 50%, због повећаног отпора у бубрежним крвним судовима. Реноваскуларна резистенција се нормализује тек недељу дана након прекида 24 часовног зачепљења. Да би се развила значајна азотемија, зачепљење уретера мора бити обострана (изузев ако не постоји само један). Зачепљење излаза из бешике највероватније је водећи узрок изненадног, често потпуног престанка лучења мокраће код мушкараца.<ref>Goljan, Edward F. (2007). ''Rapid Review Pathology'' (2nd ed.). Mosby. {{page|year=2007|id=ISBN 0-323-04414-X|pages=396–398}}</ref>

Прво што треба урадити је сместити болесника у јединицу [[Intenzivna nega|интензивне неге]].<ref>Papadakis MA, McPhee SJ (2008). ''Current Medical Diagnosis and Treatment''. McGraw-Hill Professional. {{page|year=2008|id=ISBN 0-07-159124-9.|pages=}}</ref>

* Едем плућа лечи се давањем кисеоника, вазодилататорима (нитроглицерин) и диуретицима (чији учинак може изостати у [[Акутна бубрежна инсуфицијенција|АБИ]]).<ref> Uchino S, Doig GS, Bellomo R, Morimatsu H, Morgera S, Schetz M, Tan I, Bouman C, Nacedo E, Gibney N, Tolwani A, Ronco C, Kellum JA (2004). ''Diuretics and mortality in acute renal failure''. Crit. Care Med. 32 (8): 1669–77.</ref>

Начин исхране може значајно утицати на корекцију азотемије, али и другие пратеће поремећаја или превенцију компликација [[Хронична бубрежна инсуфицијенција|хроничне бубрежне инсуфицијенције]] (шећерна болест, хипертензија, анемија, оболење костију, кардиоваскуларне компликације и догађаји, итд).<ref>Skorecki K, Green J, Brenner BM (2005). ''Chronic renal failure''. In Kasper DL, Braunwald E, Fauci AS; et al. Harrison's Principles of Internal Medicine (16th ed.). New York, NY: McGraw-Hill. ppстр. 1653–63.</ref> Доказано је да се корекцијама у исхрани и бољом регулацијом гликемије и крвног притиска, развој ХБИ може успорити. Такође одржавање адекватног нутритивног статуса је важно за добру прогнозу и када се оболели подвргне хемодијализи или трансплантацији бубрега.