Рефрактор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 10:
Све до почетка седамнаестог века нису постојали уређаји који би помогли оку да региструје [[зрачење]] удаљених [[небеско тело|небеских тела]]. Након открића [[durbin|дурбина]] [[1580]]. године у [[Холандија|Холандији]] и његовог искоришћења за поморске сврхе, [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је [[1609]]. године дурбин применио у [[астрономија|астрономији]] и започело је ново раздобље у астрономији које се назива ''телескопска ера''. [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је конструисао први телескоп и то је био управо телескоп рефрактор. Његов најбољи телескоп могао је да повећа 30 пута. [[Објектив]] је било испупчено [[Сочиво (оптика)|сочиво]] пречника 5 cm, [[окулар]] је било издубљено сочиво, док је дужина цеви била 120 cm. Он је њиме успео да посматра фазе на [[Венера|Венери]] и четири [[Јупитер]]ова месеца, и да на основу тих посматрања да прву потврду [[Никола Коперник|Коперниковог]] [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]].
[[Оптика]] се током седамнаестог века развила и експериментално и теоријски. [[Јохан Кеплер|Кеплер]] је [[1611]]. године конструисао [[durbin|дурбин]] са оба испупчена сочива и по том принципу се и данас праве телескопи рефрактори. Грађени су [[телескоп]]и различитих величина и конструкција, док је једини пријемник зрачења и даље било око. Тако је било све до пред крај деветнаестог века, када је [[фотографска емулзија]] нанета на плочу или филм проширила фреквентни опсег пријема на [[Ултраљубичасто зрачење|UV]] и [[Индекс каталог|IC]] област.<ref>Мирјана Вукићевић-Карабин, Олга Атанацковић, ' 'Општа астрофизика' ', 2010, Завод за уџбенике, Београд
== Подела ==
Ред 43:
У циљу смањења и отклањања недостатака оптичких система, савремени телескопи су често комбинација сочива и огледала ([[катадиоптични телескопи]]).
Примери су ''Максутовљев телескоп'' који својим мениском (издубљеним сочивом) са сферном аберацијом компензује сферну аберацију огледала, телескоп ''Шмитова камера'' који корекционом плочом од танког стакла специјалног профила постављеном у центар кривине огледала компензује сферну аберацију огледала, и други.<ref>Мирјана Вукићевић-Карабин, Олга Атанацковић, ' 'Општа астрофизика' ', 2010, Завод за уџбенике, Београд
== Најбољи и највећи рефрактори данас ==
| |||