Теодор Момзен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Био је посланик пруског Представничког дома од 1863. до 1866. и поново од 1873. до 1879. године и посланик Рајхстага од 1881. до 1884. године, и то у почетку као представник Немачке напредне партије (Deutsche Fortschrittspartei), затим Националне либералне партије и на крају Сецесиониста. Нарочито су га занимала питања академске и образовне политике. Мада је подржавао уједињење Немачке, био је разочаран политиком Немачког царства и имао песимистичне прогнозе о његовој будућности. Разилазио се са Отом фон Бизмарком по питању социјалне политике 1881. године. Педлагао је сарадњу између либерала и социјалдемократа и служио се тако речником да је једва избегао кривично гоњење.
 
Као либерал националиста Момзен је претпостављао асимилацију етничких мањина у немачко друштво њиховом искључењу. Године 1879. његов колега Хајнрих Трајчке покренуо је политичку кампању против Јевреја. Момзен се снажно супротстављао антисемитизму и написао оштри памфлет у ком је одбацио Трајчкове погледе. Решење антисемитизма он је видео у добровољној културној асимилацији. Предлагао је да Јевреји могу пратити пример народа Шлезвига−Холштајна, Хановера и других немачких држава, које су се одрекле посебних обичаја када су интегрисане у Пруску. Момзен је био ватрени гласноговорник немачког национализма. Према Словенима је гајио милитантни став до те мере да је правдао употребу насиља против њих. У писму које је послао бечком листу Neue Freie Presse од 31. октобра 1897. године, Момзен назива Чеше апостолима варваризма и пише да је „чешка лобања неприступачна за разум, али рањива на ударце” (Vernunft nimmt der Schädel der Czechen nicht an, aber für Schläge ist auch er zugänglich).
 
== Спољашње везе ==