Хипертекст — разлика између измена

 

== Кратка историја ==

; 1945. : Амерички инжењер Ваневар Буш предложио је своју замисао о електронско-механичком уређају којег је назвао ''-{Memex}-'' ({{jez-eng|memory extender}}). Уређај би могао великом брзином стварати и следити везе међу документима, помоћу корисниковог архива микрофилмова. Разлог зашто је Буш смислио такав уређај био је зато што је предвидео велики пораст у количини научних информација, због којег научници више неће моћи пратити и реаговати на све новости. Уређај, додуше, никад није реализован, али теорија је опстала.

; 1965. : Социолог, филозоф и пионир информацијске технологије Тед Нелсон измислио је изразе ''хипертекст'' и ''хипермедија'', којима је хтео описати несеквенцијалан начин читања. Радио је на пројекту ''-{Xanadu}-'', који је замишљен као спремиште свега што је икада написано, тј. нека врста универзалног глобалног хипертекста, али тај крајњи циљ никада није био постигнут.

; 1987. : Излази -{HyperCards}-, врло успешан хипертекстуални систем за [[Макинтош]] рачунаре. Уз -{HyperCards}- долази и програмски језик ''-{HyperTalk}-'', чија је структура слична као код [[Паскал (програмски језик)|Паскала]] и намењен је за почетнике у програмирању.

; 1991. :-{ World Wide Web}- је постао први глобални хипертекст, а с њим излази и истоимени прегледач (''-{WorldWideWeb}-'') помоћу којега се Веб могао прегледати. До идеје дошао је [[Тим Бернерс-Ли|Сер Тим Бернерс-Ли]] док је смишљао једноставан начин за пренос научних података.

; 1993. : Излази први графички Веб браузер – ''Мозаик''.

 

== Примена ==

 

== Хипертекст у Википедији ==