Веб-претраживач — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}{{чишћење}}
[[Датотека:Meta-search-en.svg|мини|300п| Шема концепта мета-претраживача]]
'''Претраживач веба''' ({{јез-ен|web search engine}}) представља [[servisi Interneta|интернет сервис]], чија је сврха тражење информација на [[
Веб је развио [[Тим Бернерс-Ли]] и његове колеге, [[1990]]. године. За нешто више од двије деценије, постао је највећи извор [[информација]] у историји човјечанства. Процјењује се да је укупан број докумената и записа у базама података, стотине милијарди.<ref name="Bergman">{{cite journal | url=http://quod.lib.umich.edu/cgi/t/text/text-idx?c=jep;view=text;rgn=main;idno=3336451.0007.104 | title=The Deep Web: Surfacing Hidden Value|last=Bergman|first=Michael K.| journal=The Journal of Electronic Publishing |year=2001| month=August | volume=7 | issue=1 | doi=10.3998/3336451.0007.104}}</ref> До краја 2005. године, већ је било преко милијарду корисника интернета широм свијета. Проналажење информација на интернету је постало битан дио свакодневних животних активности. У ствари, претраживање је друга најпопуларнија активност на вебу, иза [[електронска пошта|е-поште]], са преко 550 милиона претрага сваки дан.
Веб се састоји од површинског и дубинског (такође скривени или невидљиви веб). Свака страница на површинском вебу има логичну адресу која се назива [[Униформни ресурсни локатор|веб-адреса]] ({{јез-енгл|Uniforme Resource Locator - URL}}). Веб-адреса странице омогућава њено директно учитавање. Супротно томе, дубински веб садржи странице које није могуће директно учитати као и записе у базама података који су складиштени у системима база података. Сматра се да је дубински веб 100 пута већи од површинског.<ref name="Bergman" />
Алатке које се користе за проналажење информација на вебу зову се претраживачи. Вјерује се да је више од милион претраживача оперативно на вебу. Претраживаче је могуће класификовати на основу типа података које претражују. Претраживачи који претражују текстуалне документе зовемо претраживачи докумената, док претраживаче који претражују структурисане податке који се чувају у [[база података|базама података]] зовемо претраживачи база података. Многи популарни претраживачи као што су Google и Yahoo су претраживачи докумената, док се многи претраживачи е-трговина као што је Amazon.com, сматрају претраживачима база података. Интегрисани претраживач Википедије је такође примјер претраживача базе података. Претраживачи докумената обично имају простији интерфејс са текстуалним пољем гдје корисници уносе свој упит који обично чине кључне ријечи које одражавају потребе корисника за одређеним информацијама. С друге стране, многи претраживачи база података омогућавају корисницима да врше специфичне и сложеније упите. Постоје и претраживачи који су специјализовани за претрагу [[мултимедија]]лних [[датотека]] (аудио и видео записа и слика).
Већина претраживача покривају само мали дио веба. Да би се повећала покривеност једног система претраге, могуће је комбиновати више претраживача одједном. Системи за претрагу који користе друге претраживаче за обављање претраге и комбинују их са својим резултатима, називају се метапретраживачи.
Ред 45:
== Види још ==
* [[
* [[Servisi Interneta|Интернет сервиси]]
* [[Veb-razvoj|Развој интернет софтвера]]
* -{[[HTML]]}-
* [[Веб-дизајн]]
| |||