Косанчићев венац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
| гдуж = 20.451355
}}
'''Косанчићев венац''' представља насeљено подручје
== Историја ==
Косанчићев венац представља подручје најстаријег компактног насеља у [[Београд|Београду]] са сачуваним старим растером спонтано насталих улица, старим уличним застором, дрворедима и амбијентом са великим бројем старих кућа и јавних грађевина које документују историјски развој овог дела Београда од прве половине [[18. век|18. века]] када је извршена реконструкција наслеђеног касносредњевековног насеља до данашњих дана. У оквире Косанчићевог венца спадају историјска места са налазима насеља и [[Некропола|некрополе]] римског [[Сингидунум|Сингидунума]], као и прва предграђа изван некадашњих оквира града.
Да би били ближи [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]], и као контратег Турском утврђењу на обали [[Дунав]]а, [[Срби]] су направили ово насеље у првој половини деветнаестог века. Ипак, Косанчићев венац је постао организованије насеље тек неколико деценија касније, пошто су [[Турци]] напустили Београд. Најуже повезан са [[Кнез Михаилова улица|Кнез Михаиловом улицом]], [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевим венцем]] и [[Београдска Тврђава|Београдском Тврђавом]], на Косанчићевом венцу су, у почетку, куће подизане ближе [[Саборна црква|Саборној цркви]], а затим је насеље кренуло да се шири. У деветнаестом веку, Косанчићев венац је био друштвени, културни и трговиснки центар Београда. Иако сад стоји само као сведочанство старих времена, никада није изгубио на популарности код старих Београђана.▼
Подручје Косанчићевог венца уклапа се у ужу зону цивилног насеља античког Сингидунума. О његовом изгледу може се судити само на основу оскудних [[Археологија|археолошких]] налаза с обзиром на то да се они налазе испод данашњих објеката. Овај део насеља налазио се испод градског форума (на простору данашње [[Народна банка (зграда)|Народне банке]]) на коме се налазио Јупитеров храм о чијем постојању сведоче налази жртвеника. Испод Форума, на месту старе Богословије, налазиле су се јавне градске терме. <ref>Косанчићев венац, Београд, 1979</ref>
Током археолошких истраживања остатака [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] пронађени су остаци [[Мозаик|мозаика]].
Најстарије грађевине до данас сачуване потичу из периода између [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[1815|1815.]] и предаје кључева Београда [[Кнез Михаило|кнезу Михаилу]] [[1867]]. Сачувано је мало објеката. Најзначајније су оне које су имале државно-административни и верски карактер - [[Саборна црква у Београду|Саборна црква]] и [[Конак кнегиње Љубице]]. Саборна црква подигнута је четрдесетих година прошлог века као једнобродна [[Класицизам|класицистичка]] грађевина са [[Барок|барокним]] звоником. Конак кнегиње Љубице настао је 1829-30. године под утицајем балканске традиције и савремених европских стилова.<ref> Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд, 1980</ref>
Да би били ближи Саборној цркви, и као контратег Турском утврђењу на обали [[Дунав]]а, [[Срби]] су изградили и развијали [[Насеље|насеље]].
Већ до половине [[19. век|19. века]] настали су сви значајни јавни објекти. Њихова изградња условила је и бржи развој стамбеног насеља у непосредној близини. На жалост из тог периода процвата градитељства остало је сачувано само неколико кућа, с обзиром да су стамбене зграде зидане од трошних материјала. Из тог периода су објекти у Улици Косанчићев венац 18, Фрушкогорској 10, приземље Задарске 5, Карађорђевој 29 и 35.
▲
Иако сад стоји само као сведочанство старих времена, никада није изгубио на популарности код старих Београђана.
== Архитектура ==
Улица и део града око ње је названа по српском хероју [[Иван Косанчић|Ивану Косанчићу]]. Према легенди, он је погинуо на [[Косовска битка|Боју на Косову]] [[1389]]. године. Данас, у улици која је названа по њему стоји и његова [[биста]], коју је направио српски скулптор [[Петар Убавкић]].
Један број грађевина зиданих у духу балканске архитектуре сачувао се до данас- [[Кафана „?“]], док су неке потпуно трансформисане или урушене - низ кућа породице [[Жујовићи|Жујовић]] у Карађорђевој улици. Највећи број кућа које чине Косанчићев венац изграђене су или крајем [[19. век|19. века]] или после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Од седамдесетих година почиње и интензивнија изградња стамбених кућа, углавном приземних, ређе спратних, које су се, делимично, очувале до данас и које дају карактеристичан изглед Косанчићевом венцу.<ref>С. Недић, Урбнистичко уређење Београда од 1886 до 1941, ГГБ XXIII, 1976</ref> Зграде су једнопородичне, солидно грађене. Обликоване су у академском стилу уз примену веома скромних елемената декоративне пластике. Социолошки, оне одсликавају схватања тек формиране буржоазије.<ref>М. Илић Агапова, Илустрована историја Београда, Београд 1933</ref> Током две деценије (од [[1918|1918.]] до [[1941|1941.]] године), на савском делу некадашње Вароши подигнуте су десетине нових грађевина са јавним функцијама. У границама данашњег Косанчићевог венца битне промене су се збиле у најужем средишту око Саборне цркве. На положају старе [[Митрополија|Митрополије]] подигнута је [[Патријаршија]], а Богословија и суседне зграде су уклоњене да би се на њиховим местима изградила Амбасада [[Француска|Француске]] окружена вртом и високим зидовима. На доминантном положају где се терен стрмо спушта према реци подигнута је гломазна пословна зграда (некада Финансијска дирекција данас Ректорат [[Универзитет уметности у Београду|универзитета уметности]]). Поједини блокови стамбених зграда, међу којима је било врло старих кућа окружених баштама порушени су да би се подигле стамбене вишеспратнице за најам. Иза некадашње [[Варош-капија|Варош капије]] према Задарској улици и Косанчићевом венцу изникле су масивне вишеспратнице, које су се наметнуле амбијенту са нижим зградама и малим парцелама. Слична зграда подигнута је преко пута Саборне цркве, на месту где се налазила [[Ичкова кућа]], поред кафане „?“.
На Косанчићевом венцу сачувани су вредни примерци традиционалне балканске архитектуре: [[Конак кнегиње Љубице]], [[Кафана „?“]], стамбене зграде које представљају прелазне типове од традиционалне ка европској архитектури – Фрушкогорска 10, Косанчићев венац 18, објекти градске архитектуре европских стилова [[19. век]]а – [[Саборна црква]], [[Кућа Димитрија Крсмановића |Кућа Димитрија Крсмановића]], значајне грађевине 20. века – Основна школа код Саборне цркве, [[Кућа Бранислава Којића]], [[зграда Патријаршије]]. Један од најлепших примера [[сецесија|сецесије]] је [[Дом Мике Аласа|кућа Михајла Петровића Аласа]], познатог српског математичара, дело архитекте [[Петар Бајаловић|Петра Бајаловића]] из [[1910]]. године.▼
▲На Косанчићевом венцу сачувани су вредни примерци традиционалне балканске архитектуре:
Један од симбола је такође и место на ком се налазила Народна библиотека Србије, која је уништена током [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда 1941. године]]. Док је библиотека горела, уништена је комплетна писана култура Србије. Планирано је да се на месту зграде Народне библиотеке Србије
Ове као и друге зграде чине материјална сведочанства историјског развоја Касанчићевог венца као управног, црквеног и културног центра, као и стамбеног средишта.
Косанчићев венац је први развијени управни, културни, духовни и економски центар Београда и обновљене српске државе. Иако није сасвим компактна целина нити јединствен по хронологији настанка, типологији или стилској припадности он представља најстарије сачувано градско ткиво на ком у континуитету живе Срби.
== Галерија ==
Линија 36 ⟶ 51:
</gallery></center>
==
{{reflist}}
| |||