Осман II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Проширен чланак о султану Осману II. |
|||
Ред 26:
[[Датотека:II Osman.jpg|left|thumb|Осман II током похода на Пољску.]]
'''Осман II''' (звани Генч - Млади, [[3. новембар]] [[1604]] — [[20. мај]] [[1622]]), турски султан 1618—1622
== Детињство и младост ==
Осман се родио као син [[Ахмед I|султана Ахмеда I]] и султаније Махфируз. Рођен је 1604. године у Топкапи палати. Махфируз је погинула приликом једне од побуна у харему. Осман је тада био беба. Султан Ахмед је инсистирао на томе да његов син учи и стекне добро образовање
На престо је дошао са 14 година, након државног удара и свргавања његовог стрица [[Мустафа I|Мустафе I]].
== Владавина ==
Одмах по доласку на престо извршио је реформе Дивана (претече османског парламента). Током своје владавине морао је да се суочи са катастрофама попут великих пожара 1621. и 1622. године. ▼
Иако је био јако млад, Осман се добро снашао у улози владара. Након што је добио сина, принца Омера, 1621. године Осман II је наредио погубљење свог млађег брата Мехмеда, што је изазвало незадовољство у редовима војске, а нарочито јаничара. Недуго после тога принц Омер је преминуо за време церемоније поводом његовог рођења.
▲Одмах по доласку на престо извршио је реформе Дивана (претече османског парламента). Током своје владавине морао је да се суочи са катастрофама попут великих пожара 1621. и са побуном јаничара 1622. године, након које је свргнут са престола, а након свргавања и погубљен.
Након тога је осигурао мир на границама са Персијом. Лично је водио инвазије на Пољску у току молдавских ратова магната. Био је присиљен да склопи мир са Пољацима услед пораза код [[Битка код Хотина|Хотина]] 1621. године. Осман II се 1621. вратио у Истанбул постиђен, кривећи за пораз кукавичлук јаничара и неспособност својих везира.
Линија 37 ⟶ 40:
Такође, султан Осман II је нападао обале Италије у жељи да освоји Рим, али његови напади нису дали значајније резултате, услед проблема унутар саме империје.
Био је први султан који се успротивио јаничарском систему, сматрајући да они само наносе штету држави, услед њихове корумпираности са којом се држава суочавала. Затварао је њихове кафане и места на којима су се окупљали. Почео је да прави планове за стварање нове армије, која би се састојала од оданих Турака, Турака из Анадолије, Месопотамије и Египта. По чим су чули за ту намеру младог султана јаничари су одмах подигли буну и затворили младог падишаха. Окидач за побуну била је султанова најава одласка на ходочашће у свете градове Меку и Медину.
Осман II затворен је у Једикуле тврђави (кула правде). Његову смрт наредио је трећи везир (куббе-везир) [[Кара Давут-паша]], који је желео да на престо поново дође [[Мустафа I]], млади султан Осман је био окован ланцима и обучен у сиротињску одећу у току своје трагичне смрти.
Према појединим изворима, млади султан је пружио џелатима жесток отпор, али су они ипак успели да надвладају њиме и да га погубе. Његова смрт изазвала је огромно огорчење и незадовољство у редовима јаничарима који су били његове присталице. Услед тога је Кара Давут-паша, који је у међувремену постао велики везир, био брутално убијен од стране јаничара.
== Литература ==
|