Википедија

Секуларизација — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 8:
Sekularizacija poseduje mnogo značenja, kao teorija i kao istorijski proces. Socijalni teoretičari [[Карл Маркс|Karl Marks]], [[Сигмунд Фројд|Sigmund Frojd]], [[Maks Veber]] i [[Емил Диркем|Emil Dirkem]], postularili su da bi modernizacija društva uključivala opadanje nivoa religioznosti. Izučavanje ovog procesa nastoji da odredi način na koji, ili do koje mere religiozna uverenja, prakse i institucije gube društveni značaj. Neki teoretičari tvrde da je sekularizacija modernog društva delimično posledica naše nesposobnosti da se prilagodimo širokim etičkim i duhovnim potrebama čovečanstva u periodu sve bržeg napredovanja fizičkih nauka.<ref>See [http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=472 text]</ref>
 
Termin takođe ima dodatna značenja, pre svega istorijsko i versko.<ref>Casanova, Jose. 1994</ref> Primenjeno na crkvenu imovinu, istorijski se odnosi na oduzimanje monaškog zemljišta i zgrada, kao što je Raspuštanje Manastira u Engloskoj od strane [[Хенри VIII Тјудор|Henrija VIII]] i kasnija dela tokom [[Француска револуција|Francuske Revolucije]] kao i razna dela protiv-crkvenih europskih vlada tokom 18og i 19og veka, koja su dovela do proterivanja i suzbijanja verskih zajednica koje su ih okupirale. [[Културкампф|Kulturkampf]] u 19om veku u Nemačkoj kao i slični događaji u ostalim državama su takođe izrazi sekularizacije.<ref>{{citeCite book|authorlast=Gould, |first=Andrew|title=Origins of Liberal Dominance: State, Church, and Party in Nineteenth-century Europe|publisher=University of Michigan Press|year=1999|isbn=978-0-472-11015-5|pages=82}}</ref>
 
Još jedan oblik sekularizacije odnosi se na čin vladika ili nosioca pozicije u [[Монаштво|monaškom]] ili vojnom odredu - koji sadrži kombinovanu versku i sekularnu vlast pod katoličkom crkvom - koji su se odvojili i učinili sebe potpuno sekularnim (najčešće, [[Протестантизам|Protestanti]]) naslednim vladarima. Na primer, Gotthard von Kettler, poslednji gospodar [[Ливонски ред|Livonskog reda]], prešao je u [[Лутеранизам|Luteranizam]], sekularizovao (i uzeo za sebe) zemlju [[Сенигалија|Semigali]]<nowiki/>je i [[Курландија|Kurlandije]] koje je do tad držao u ime odreda - što mu je omogućilo da se oženi i ostavi zemlju naslednicima Vojvodstva Kurlandije i Semigalije.
Ред 59:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Gould|first=Andrew|title=Origins of Liberal Dominance: State, Church, and Party in Nineteenth-century Europe|publisher=University of Michigan Press|year=1999|isbn=978-0-472-11015-5|pages=82}}
 
[[Категорија:Студије културе]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Секуларизација”