На истим идејним и [[стил]]ским претпоставкама заснива се револуционарна [[поема]] ''Зрењанин'', о животу и смрти [[народни херој Југославије|народног хероја]] [[Жарко Зрењанин Уча|Жарка Зрењанина]], писана у херојско-[[патетика|патетичном]] тону и са старим [[надреализам|надреалистичким]] слободама у слици и изразу. Врхунац тог правца певања доноси велика поема ''Човеков човек'' ([[1953]]), драмски узаврела, „[[ђаво]]ља [[лирика]] ненаписаних [[драма]],“ како ју је [[песник]] назвао. Она је сва у грчу обрачуна и самообрачуна с револуционарством као вером, с [[догма]]тским стегама што ометају спонтано испољавање људскости. Без лакоће и распеваности ранијих песама, она је дата [[ораторијум]]ски, сва у понесеном [[екстаза|екстатичном]] расположењу<ref name="deretic"/>.
