Википедија

Ахмед I — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Проширење појединих чланака.
Ред 35:
Он је први султан који је реформисао администрацију након његовог прадеде Сулејмана Величанственог. Такође, Ахмед је био познат по томе што је писао песме. Његове песме биле су фасцинантне за његово доба. Користио је псеудоним Бахти.
 
Султан Ахмед је био узоран и добар владар, који се, налик своме деди Мурату III, држао шеријата и канона, те је владао у складу са религијским правилима и законима. Желео је да постигне достигнућа каква је постигао његов предак [[Сулејман Величанствени]]. Имао је жељу да освоји [[Рим]] и тиме оствари сан свога претка, [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II Освајача]]. Многи данашњи историчари сматрају да би и успео у томе, да га није преминуоу такотоме спречила смрт. Преминуо је веома млад, са 27непуних година28 животагодина.
 
== Владавина ==
У првом делу своје владавине, Ахмед је показао сопствену снагу и одлуку, која су била изненађујућа код младог султана. Упркос годинама, врло брзо се снашао у улози владара. На самом почетку је сузбио утицај високих државних функционера и почео је да влада апсолутистички. Он је први владар који није извршио ритуал братоубиства, поштедивши свог млађег брата Мустафу. Султан Ахмед је, такође, прекинуо традицију слања принчева у санџаке како би спречио немире унутар државе, те обезбедио мир који је Османлијама био преко потребан.
У првом делу своје владавине, Ахмед је показао сопствену снагу и одлуку, која су била изненађујућа код младог султана. Ратови које је водио били су против [[Мађарска|Мађарске]] и [[Персија|Персије]]. Рат наслеђен од оца против [[Аустрија|Аустрије]], завршава се мирним односом између две државе, потписан у Зситватороку [[1606]]. године, при чему је годишњи данак [[Аустрија|Аустрије]] укинут. Након пораза у [[Османско-сафавидски рат (1603-1618)|Османско-сафавидском рату]] (1603-18), у [[Грузија|Грузији]], [[Азербејџан]]у и другим огромним територијама на кавказу су уступљени да се врате у Персију у складу са уговором Насух-паше из 1612, територије које су раније привремено освојили по искоду и резултату Османско-сафавидског рата који је трајао од 1578. до 1590. Нове границе су извучене по потпуној истој линији као што је потврђено Миром из Амасије 1555. године.<ref>Ga ́bor A ́goston,Bruce Alan Masters [https://books.google.nl/books?id=QjzYdCxumFcC&pg=PA23&dq=treaty+of+nasuh+pasha+same+border+peace+of+amasya&hl=nl&sa=X&ei=2IJHVY2KH8TuaImmgfAP&ved=0CDAQ6AEwAg#v=onepage&q=treaty%20of%20nasuh%20pasha%20same%20border%20peace%20of%20amasya&f=false ''Encyclopedia of the Ottoman Empire''] pp 23 Infobase Publishing, 1 jan. 2009 ISBN 1-4381-1025-1</ref>▼
 
Ратови које је водио били су против [[Хабзбурзи|Хабзбурга]] и [[Персија|Персије]]. Рат наслеђен од оца против [[Аустрија|Аустрије]], завршава се мирним односом између две државе, потписан у Зситватороку [[1606]]. године, при чему је годишњи данак [[Аустрија|Аустрије]] укинут. Тим миром је аустријски цар по први пут био дипломатски једнак османском султану. То до тада није важило, будући да су претходни османски владари сматрали да је било који други европски владар на нивоу великог везира.
 
▲У првом делу своје владавине, Ахмед је показао сопствену снагу и одлуку, која су била изненађујућа код младог султана. Ратови које је водио били су против [[Мађарска|Мађарске]] и [[Персија|Персије]]. Рат наслеђен од оца против [[Аустрија|Аустрије]], завршава се мирним односом између две државе, потписан у Зситватороку [[1606]]. године, при чему је годишњи данак [[Аустрија|Аустрије]] укинут. Након пораза у [[Османско-сафавидски рат (1603-1618)|Османско-сафавидском рату]] (1603-18), у [[Грузија|Грузији]], [[Азербејџан]]у и другимдруге огромнимосманске територијаматериторије на кавказуКавказу уступљене су уступљени да се врате у Персију у складу саСафавидима уговором Насух-паше из 1612,. територијегодине. којеТо су ранијетериторије привременокоје освојилису побиле искодуосвојене и резултатуу Османско-сафавидскогсафавидском ратарату, који је трајао од 1578. до 1590. године. Нове границе су извучене по потпуној истој линији као што је потврђено Миром из Амасије 1555. године.<ref>Ga ́bor A ́goston,Bruce Alan Masters [https://books.google.nl/books?id=QjzYdCxumFcC&pg=PA23&dq=treaty+of+nasuh+pasha+same+border+peace+of+amasya&hl=nl&sa=X&ei=2IJHVY2KH8TuaImmgfAP&ved=0CDAQ6AEwAg#v=onepage&q=treaty%20of%20nasuh%20pasha%20same%20border%20peace%20of%20amasya&f=false ''Encyclopedia of the Ottoman Empire''] pp 23 Infobase Publishing, 1 jan. 2009 ISBN 1-4381-1025-1</ref>
 
За време његове владавине економска ситуација у царству се стабилизовала након исцрпљујућих ратова, које је султан наследио од његових предака. Корупција у државном врху је престала да постоји, а враћена је и дисциплина унутар војске, а посебно код јаничара. Након побуне Џелалија уследио је период просперитета и поновног враћања снаге Османског царства.
 
=== Османско-Сафавидски рат (1604-1606) ===
По устоличењу на трон, Ахмед је именовао Џигализаде Јусуф-пашу као команданта источне војске. Војска је марширала из Цариграда 15. јуна 1604. године, што је било прекасно, а када су стигли у источни фронт 8. новембра 1604. године, Сафавидска војска је заробила [[Јереван]], и ушли су у [[Карс]], где су се зауставили код [[Акхисар]]а. Упркос повољним условима, Синан-паша је одлучио да за зиму остане у [[Ван (град)|Ван]], али онда су марширали до [[Ерзурум]]а да зауставе Сафавидски напад. То је изазвало немире у оквиру војске, и година је практично изгубљена за Османлије.<ref name=islamans>{{cite encyclopedia |url=http://www.islamansiklopedisi.info/dia/pdf/c02/c020017.pdf| title=Ahmed I |encyclopedia=İslam Ansiklopedisi |publisher=Türk Diyanet Vakfı |pages=30–33 |year=1989 | volume=1}}</ref>
 
1605. године, Синан-паша је јурио да заузме [[Табриз]], али је војска подривала Косу Сефер-пашу, беглербега Ерзурума, војска је марширала независно од Синан-паше и самим тим је он заробљен као ратни заробљеник од стране Сафавида. Османска војска је била усмерена ка [[Битка код Урмије|Урмији]], али су прво морали да оду до Вана, а затим да побегну у Дијарбекир. Синан-паша је за то време изазвао побуну извршавања беглербега у Алепу, Џанбулатоглу Хусејин-паша, који је дошао да пружи помоћ, стигао је прекасно. Убрзо је он умро, а Сафавидска војска била је у стању да заузме неколико стратечких градова.<ref name=islamans/>
 
=== Рат са Хабзбурзима ===
[[Датотека:Rudolf II, Martino Rota.jpg|right|thumb|Аустријски цар Рудолф II (1576-1612)]]
Велики везир Малкоч Али-паша је марширао ка западном фронту из Цариграда 3. јуна 1604. касније је стигао у [[Београд]], али је тамо умро, па је Лали Мехмед-паши додељена дужност новог великог везира и именован је за команданта западне војске. Под Мехмед-пашом, западна војска је повратила ПестПешту и [[Вац]], али није успела да ухвати [[Острогон]] због опсаде која је укинута због временских налета, и приговора војске. У међувремену, краљ Трансилваније, Стефан Боксај, који се борио за независност региона и који је раније подржавао Хабзбурговце, послао је гласника на порти тражећи помоћ. Након обећане помоћи, његове снаге су се придружиле османским снагама у Београду. Овим, Османска војска је била под опсадом Есзтергома, који је био заробљен 4. новембра 1605. године. Боксај, уз помоћ Османлија, заробио је [[Нови Замки]] (Уивар), и снаге предвођене под Тириаки Хасан-пашом заузеле су [[Веспрем]] и Полат. Сархос Ибрахим-паша, беглербег [[Велика Канижа|Велике Каниже]], напао је аустријски регион у Истри.
 
Међутим, са Џелали побунама у Анадолији, Османлије су доживеле пораз у источном фронту, а Мехмед-паша је позван у Цариград. Мехмед-паша је изненада умро тамо, док се војска спремала да оде на исток. Кујуџу Мурат-паша је преговарао за мир у Зситватороку, којим је данак укинут од 30.000 дуката који су плаћали Аустријанци. Овим се сматрало да је Хабзбуршки цар уздигнут у ранг римског императора, те да је тиме једнак турском султану. Џелали побуне били су снажан фактор у прихватању аустријских услова од стране Османског царства. Овај догађај се тумачи као престанак експанзије Османске империје у Европи.
Линија 54 ⟶ 60:
Револт против рата са Хабзбурзима и високих пореза у комбинацији са слабошћу османске војске, био је одговор да Ахмед преда своју владавину Џелалима, на шта он није пристао. Тавил Ахмед је покренуо побуну убрзо након крунисања Ахмеда I и пораза [[Насух-паша|Насух-паше]] и [[Кеџдехан Али-паша|Кеџдехана Али-паше]]. У 1605, Тавил Ахмеду је понуђен положај беглербега за [[Шахризор]] да заустави побуну, али он је убрзо отишао да зароби [[Харпут]]. Његов син Мехмед, је постао гувернер [[Багдад]]а са лажним Ферманом. Мехмед је убрзо поразио снаге Синан-паше.
 
У међувремену, [[Џанбулатоглу Али-паша]] је ујединио снаге са непријатељима да победи емира [[Триполи]]ја Сеифоглу Јусуфа. Он је наставио да контролише [[Адани]] област, формирајући војску и правећи новац. Његове снаге су протерале војску новог беглербега Алепа, Хусејин-паше. Велики везир [[Дервиш Мехмед-паша|Дервиш Мехмед-паша Бошњак]] је погубљен због слабости коју је показао против Џелалија, и био је замењен Кујучу Мурат-пашом, који је отишау у Сирију да са својим снагама порази 30.000 војника побуњеничке војске уз велике тешкоће, мада са одлучним резултатом. У међувремену, он се претварао да је опростио побуњеницима у Анадолији и именовао је побуњеника [[Календероглу]], који је био активан у [[Маниса|Маниси]] и [[Бурса|Бурси]] као санџакбег [[Анкара|Анкаре]]. Багдад је био поново заробљен 1607. године. Џанбулатоглу Али-паша је побегао у Цариград и затражио је опроштај од Ахмеда, који га је именовао за беглербега Темишваре и касније Београда, али је убрзо био погубљен због безакона. У међувремену, Календероглуу није било дозвољено да ступи у град од стране људи из Анкаре, који су се побунили поново, само да се снаге Мурат-паше победе. Календероглу је потом побегао у Персију. Мурат-паша је потиснуо неке мале побуне у Централној Анадолији и потиснуо је остале Џелали заповеднике позивајући их да се придруже војсци.
 
Због распрострањеног насиља Џелали побуна, велики број људи је побегло из својих села, и већина села су уништена. Неки војни шефови су тврдили да су ова напуштена села њихова имовина. Ово би лишило Порту велике приходе, и 30. септембра 1609. године, Ахмед је издао писмо гарантујући права сељана. Он је тада радио на пресеку напуштених села. Џелали побуна угушена је 1610. године.
 
=== Османско-Сафавидски рат: Мир и наставак ===
Линија 72 ⟶ 78:
Султан Ахмед I је саградио једну од најлепших и највећих џамија у [[Истанбул]]у, [[Плава џамија|Ахмедију]], позната такође под именом "Плава Џамија".
Његова најпознатија супруга је била [[Султанија Махпејкер Косем]], која је била мајка [[Мурат IV|Мурата IV]] и [[Ибрахим I|Ибрахима]], Султан је такође био ожењен и са Махфируз Хатиџе Султанијом која је била мајка [[Осман II|Османа II]]. Након што је [[1617|1617.]] године султан Ахмед умро, престо је наследио његов брат [[Мустафа I]], јер је његов син Осман био премлад, мада када је Ахмет умро Осман је имао 13 година, а баш онолико година са колико се и сам Ахмед попео на престо. Султан Ахмед је био је отац три будућа султана: [[Осман II|Османа II]], [[Мурат IV|Мурата IV]] и [[Ибрахим од Османског царства|Ибрахима]].
 
Ахмед је остао упамћен као добар и праведан владар. Био је једини султан који је поштедио своју браћу, говорећи да је губитак брата највећа бол у животу. Ахмед је такође био песник, и писао је под псеудонимом Бахти, а своје песме најчешће је посвећивао својој миљеници, султанији Косем. Он је такође био веома талентован у мачевању, а био је и генијалан политичар, течно је говорио неколико страних језика.
Линија 82 ⟶ 88:
 
== Смрт ==
Султан Ахмед је умро [[22. новембар|22. новембра]] [[1617]]. године, од последице [[Тифустифус]]а, са свега 27 година. Након његове смрти, на двору је завладала паника, [[јањичари]] су на престо желели Ахмедовог најстаријег сина [[Осман II|Османа]], који је тада имао око 13 година, док су многенајугледнији пашељуди ииз државног беговиврха желели да поставе његовог полубрата [[Мустафа I|Мустафу]] на престо. Ипак, уз митопреговоре и преговор, [[јањичари]]јаничари су присталидали напристанак, тоте даје [[Мустафа I|Мустафа]] постанепостао нови султан. Сматра се такође да је велики утицај о Мустафином устоличењу имала и Ахмедова супруга [[Султанија Махпејкер Косем|Султанија Косем]], јер се бојала да ако Осман дође на престо можда ће хтети да погуби њене синове. Ипак, због МустафинеМустафиног лошег менталног стања и неспособностинемогућности да влада државом, следеће године био је устоличен [[Осман II]].
 
== Породица ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ахмед_I”