Програмер софтвера — разлика између измена

м
Разне исправке
м (+)
м (Разне исправке)
 
Други називи који се често користе у истом блиском контексту су [[програмер]], [[аналитичар софтвера]] и [[софтверски инжењер]].
Према девелоперу Ерику Синку, разлике између системског дизајна, [[развој софтвера|развоја софтвера]] и програмирања су очигледне. Већ на тренутном тржишту може се видети на сегрегација између [[програмер]]а и девелопера, с обзиром на то да онај ко имплементира није исто што и онај који дизајнира [[класа (информатика)|класну]] структуру или хијерархију. Могуће је чак и да девелопери постану [[системки архитекта|системске архитекте]], они који дизајнирају архитектуру са више нивоа или интеракцију компоненти великог софтверског система.<ref name="Sourcegear_2005">{{cite web |url=http://software.ericsink.com/No_Programmers.html |title= Small ISVs: You need Developers, not Programmers |last=Sink |first=Eric |publisher=Sourcegear |accessdate=6. 6. 2008 |quote=A programmer is someone who does nothing but code new features and (if you're lucky) fix bugs. They don't write specs. They don't write automated test cases. They don't help keep the automated build system up to date. They don't help customers work out tough problems. They don't help write documentation. They don't help with testing. They don't even read code. All they do is write new code.}}</ref> (Такође погледајте [[софтверски инжењер#Дебата о томе ко је софтверски инжењер|Дебату о томе ко је софтверски инжењер]].)
 
У великој компанији, може бити запосленика чија једина одговорност може да се састоји од само једне од поменутих фаза. У мањим окружењима девелопера, неколико или чак један појединац може да обавља комплетан процес.
 
== Историја ==
Реч ''софтвер'' је скована као подвала још [[1953]]. године, али се у штампи није појавила све до [[1960е|1960-их]].<ref>{{cite web |last=Niquette |first=Paul |title = Softword: Provenance for the Word 'Software'|year = 1995|url = http://www.niquette.com/books/softword/tocsoft.html}} адаптирано из ''Sophisticated: The Magazine'';. {{page|year=|id=ISBN 1-58922-233-4.|pages=}}</ref> Пре овога, рачунаре су програмирали или купци или неколико комерцијалних рачунарских продаваца тог времена, као што је [[UNIVAC]] и [[IBM]]. Прва компанија која је основана да би омогућавала софтверске производе и услуге била је -{[[Computer Usage Company]]}-, [[1955]]. године.<ref>{{cite journal |title= Recollections of the first software company |last= Kubie |first=Elmer C. |journal= Annals of the History of Computing |volume= 16 |issue= 2 |publisher= IEEE Computer Society |date=лето 1994 |pages= 65—71 |doi= 10.1109/85.279238 |pages=65—71}}</ref>
 
Софтверска индустрија се проширила раних [[1960е|1960-их]], готово одмах након што су рачунари први пут продати у количинама масовне производње. Универзитети, влада и правна лица створили су потражњу за софтвером. Многи од ових програма су били написани корпоративно од стране програмера запослених са пуним радним временом. Неки су слободно дистрибуисани између корисника одређеног уређаја без накнаде. Други су се радили на комерцијалној основи, а друге фирме као што је -{[[Computer Sciences Corporation]]}- (основана [[1959]] године) почеле су да расту. Проивођачи рачунара/[[Рачунарски хардвер|хардвера]] почели су са обједињавањем [[оперативни систем|оперативних система]], [[системски софтвер|системских софтвера]] и програмских окружења са својим машинама.
Када је -{[[Digital Equipment Corporation]]}- (-{DEC}-) на тржиште донела [[микрорачунар]] релативно ниске цене, омогућила је да рачунарство буде на дохват руке много више компанија и универзитета широм света, те је створила велику иновацију у смислу нових, моћних програмских језика и методологија. Нови софтвер је прављен за микрорачунаре, тако да су други произвођачи укључујући IBM пратили оно што ради -{DEC}-, што је између осталог резултовало производом -{[[IBM AS/400]]}-.
 
Индустрија се знатно проширила са успоном [[лични рачунар|личног рачунара]] („-{PC}-”) средином [[1970е|1970-их]], који је рачунарство донео на [[сто|радни сто]] канцеларијског радника. У наредним годинама, такође је створен растуће тржиште за игре, апликације и услужне програме. [[DOS]], [[Мајкрософт]]ов први производ у виду [[оперативни систем|оперативног система]], био је доминантан оперативни систем у то време.<ref>{{cite web |url=http://www.businessweek.com/stories/1993-02-28/is-microsoft-too-powerful |title=Is Microsoft Too Powerful |last1=Rebello |first1=Kathy |last2=Schwartz |first2=Evan I. |last3=Verity |first3=John W. |last4=Lewyn |first4=Mark |last5=Levine |first5=Jonathan |date=28. 2. 1993 |website=Businessweek Archives |publisher=Bloomberg Businessweek |accessdate=26. 9. 2014}}</ref>
 
У првим годинама [[21. век]]а, настао је још један успешан [[модел пословања]] за хостовани софтвер, назван ''[[software-as-a-service]]'' или ''-{SaaS}-''; ово је најмање трећи пут да је покушано увођење овог модела. Са тачке гледишта произвођача неког [[власнички софтвер|власничког софтвера]], -{SaaS}- смањује бригу око [[софтверска ауторска права|неовлашћеног копирања]], јер се може приступити само преко веба, а по дефиницији не садржи [[клијентски софтвер]] који се учитава на рачунару једног крајњег корисника. До [[2014]]. године, улога [[клауд рачунарство|клауд]] девелопера била је дефинисана; у овом контексту, била је објављена једна дефиниција „девелопера” у целини:<ref name="hardiman2014">{{cite news | url=http://www.techrepublic.com/article/a-portrait-of-the-modern-cloud-developer/ | title=A portrait of the modern cloud developer | work=TechRepublic | date=24. 7. 2014 | last=Hardiman |first=Nick | deadurl=no<!--added to archive.org--> |quote=Developers make software for the world to use. The job of a developer is to crank out code — fresh code for new products, code fixes for maintenance, code for business logic, and code for supporting libraries.}}</ref>{{quote|Девелопери праве софтвер да би га свет користио. Посао девелопера је да направи код — свеж код за нове производе, поправке кодова за одржавање, кодове за пословну логистику и кодове за помоћне библиотеке.}}
 
== Види још ==
1.572.075

измена