Програмер софтвера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Уклоњена веза: Сто
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Развијач софтвера''' или '''софтвер девелопер''' ({{јез-енгл|software developer}}) особа је која се бави [[процес развоја софтвера|процесом развоја софтвера]], укључујући истраживање, дизајн, [[рачунарско програмирање|програмирање]] и тестирање [[рачунарски софтвер|рачунарског софтвера]]. Неки од значајних развијача софтвера укључују [[Питер Нортон|Питера Нортона]] (девелопер за ''Нортон јутилитис''), [[Ричард Гариот|Ричарда Гариота]] (творац серије [[Ултима (серија)|Ултима]]) и [[Филип Кан|Филипа Кана]] (кључни оснивач [[Борланд]]а), а сви они су започели као индивидуални предузетници или чланови малог тима развијача софтвера.
 
Други називи који се често користе у истом блиском контексту су [[програмер]], [[аналитичар софтвера]] и [[софтверски инжењер]].
Ред 12:
Софтверска индустрија се проширила раних [[1960е|1960-их]], готово одмах након што су рачунари први пут продати у количинама масовне производње. Универзитети, влада и правна лица створили су потражњу за софтвером. Многи од ових програма су били написани корпоративно од стране програмера запослених са пуним радним временом. Неки су слободно дистрибуисани између корисника одређеног уређаја без накнаде. Други су се радили на комерцијалној основи, а друге фирме као што је -{[[Computer Sciences Corporation]]}- (основана [[1959]] године) почеле су да расту. Проивођачи рачунара/[[Рачунарски хардвер|хардвера]] почели су са обједињавањем [[оперативни систем|оперативних система]], [[системски софтвер|системских софтвера]] и програмских окружења са својим машинама.
 
Када је -{[[Didžital ekvipment korporacija|Digital Equipment Corporation]]}- (-{DEC}-) на тржиште донела [[микрорачунар]] релативно ниске цене, омогућила је да рачунарство буде на дохват руке много више компанија и универзитета широм света, те је створила велику иновацију у смислу нових, моћних програмских језика и методологија. Нови софтвер је прављен за микрорачунаре, тако да су други произвођачи укључујући IBM пратили оно што ради -{DEC}-, што је између осталог резултовало производом -{[[IBM AS/400]]}-.
 
Индустрија се знатно проширила са успоном [[лични рачунар|личног рачунара]] („-{PC}-”) средином [[1970е|1970-их]], који је рачунарство донео на радни сто канцеларијског радника. У наредним годинама, такође је створен растуће тржиште за игре, апликације и услужне програме. [[DOS]], [[Мајкрософт]]ов први производ у виду [[оперативни систем|оперативног система]], био је доминантан оперативни систем у то време.<ref>{{cite web |url=http://www.businessweek.com/stories/1993-02-28/is-microsoft-too-powerful |title=Is Microsoft Too Powerful |last1=Rebello|first1=Kathy |last2=Schwartz|first2=Evan I. |last3=Verity|first3=John W. |last4=Lewyn|first4=Mark |last5=Levine|first5=Jonathan |date=28. 2. 1993 |website=Businessweek Archives |publisher=Bloomberg Businessweek |accessdate=26. 9. 2014}}</ref>