Друштво српске словесности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
Одмах у почетку Друштво је покушало да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа [[1842]], због нереда у земљи, и настављен је тек августа [[1844]]. године. Од тада је Друштво радило на „Језикословном речнику” и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на речнику, нарочито због протеста [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. После тога Друштво је радило на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге.
 
У „Новинама Србским” [[1846]]. објављен је програм рада Друштва и његовог гласила. Часопис Гласник Друштва српске словености почео је да се издаје од [[1847]]. У оквиру Гласника предвиђен је простор за: повесницу и старине српске, земљописаније, државописаније (стаститика) и природописаније српско и радове из области других наука. Од другог броја Гласник је редовно објављивао изворе, а од петог ([[1855]]) је почео да прати домаће и касније стране публикације. За време свог постојања, у периоду 1847—[[1863]] Друштво је објавио 17 бројева гласника.{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
 
Друштво српске словесности је издало неколико популарних књига и сарађивало у скидању забране Вуковог правописа. Мада се већ 1848. године тражило напуштање правописа наметнутог одредбом из [[1832]], и редакција гласила се држала старог, Друштво није учинило много на унапређењу језика. Прве текстове писане Вуковим језиком и правописом почео је да објављује [[Ђуро Даничић|Ђура Даничић]].{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
Ред 31:
 
== Референце ==
{{reflist|330em}}
 
== Литература ==