Манастир Троноша — разлика између измена

'''Манастир Троноша''' је биоприпада [[православљеЕпархија шабачка|православниЕпархији шабачкој]] мушки[[Српска манастир,православна садацрква|Српске јеправославне [[православље|православницркве]]. женски манастир којиНалази се налази код [[Тршић (Лозница)|Тршића]] у селу [[Коренита (Лозница)|Коренита]], областна Јадар,територији [[градГрад Лозница|града Лознице]], .<ref>[[епархијаhttp://www.manastiri.rs/eparhije/sabacka/tronosa/tronosa.htm шабачка]]Манастир [[СрпскаТроноша православнаса црква|Српскецрквом православнеВаведења Пресвете црквеБогородице (www.manastiri.rs)]].</ref>

У [[Троношки летопис|Троношком летопису]] из [[1791]]. као [[Ktitor|ктитор]] манастира спомиње се краљица [[Каталина Арпадовић|Каталина Немањић]], жена [[стефан Драгутин|краља Драгутина]]. Сматра се да је манастир настао између [[1276]]. и [[1282]]. године. Страдао је од Турака крајем [[15. векавек]]а када је црква срушена до темеља. [[Манастир]] је обновљен је у [[16. век]]у, црква посвећена Ваведењу Богородице подигнута је [[1559]]. године.

За време [[Кочина крајина|Кочине крајине]], игуман манастира архимандрит Стефан Јовановић<ref>[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1019/tekst/vasa-dela-su-besmrtna/ Александар Д. Средојевић: „Ваша дела су бесмртна“ (''Православље'', број 1019, 1. септембар 2009)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> био је на челу борбе. [[Вук Стефановић Караџић]] је учио школу у овом манастиру [[1797]]. године. За време [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице. После Другог светског рата црква је обнављана 1964. и 1987. године током прослава 100 година од смрти и 200 година од рођења [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]].<ref>[http://www.rastko.org.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html Слободан Живојиновић: ''Манастир Троноша''] (књига из 1969)</ref>

Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] у Троношиподигнута је подигнута као једнобродна [[грађевина]] рашког градитељског стила. 1987.Спомен-конак је изграђен је1987. спомен-конакгодине. [[Иконостас]] цркве дело је [[Никола Јанковић|Николе Јанковића]] из [[1834]]. године. Овај живописац из [[19. векавек]]а је на иконостасу насликао све иконе осим две које су урађене 1866. године. Манастир је по завршетку [[живопис]]а и иконостаса освећен 1834. године. Тог дана је уведен обичај да се сваке године на [[Велики четвртак]] прилажу две свеће дуге -{2m}- и пречника -{20cm}-, њих прилажу мештани околних села и називају се [[ратарске свеће]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:488005-Ratarske-svece-stigle-u-manastir Ратарске свеће стигле у манастир („Вечерње новости“, 19. април 2014)]</ref>

Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили [[Југ Богдан]] и девет браће Југовића пред полазак у [[Косовска битка|Косовски бој]]. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић [[1894]]. године. Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] старешина манастира је био јеромонах [[Георгије Бојић]] који је учествовао у [[Битка за Лозницу 1941.|бици за Лозницу 1941.]]

== РеференцеВиди још ==

{{портал|Србија|Православље}}