Семјон Дежњов — разлика између измена

У лето [[1643]]. године у склопу истраживачког одреда који је предводио [[Михаил Стадухин]] открио је реку [[Колима (река)|Колиму]] и учестоваоучествовао у оснивању утврђења [[Средњеколимск]], у то време најисточнијег руског утврђења из којег се спроводила даља руска колонизација околног простора. Годину дана касније Дежњов је основао и утврђење [[Нижњеколимск]]. на обалама Колиме Дежњов је остао све до лета 1647. када је реком требало да бродовима отпутују низовдно. Међутим како је јак лед на реци онемогућавао то путовања, Дежњов и [[Федот Попов|Попов]] успели да доплове до мора тек [[20. јун]]а [[1648]]. године. Због јаких олуја три брода су потопљена непосредно по напуштању ушћа Колиме и ступања на акваторију [[Северни ледени океан|Арктичког океана]]. Још један брод је изгубљен у августу 1648. године, а експедицију су наставила преостала три пловила. Бродови су следили обалу и успели да прођу рт за који је касније утврђено да представља најисточнију тачку континенталног дела [[азија|Азије]] (данас [[рт Дежњов]]). Како је Дежњевљов брод потонуо јужно од ушћа реке [[анадир (река)|Анадир]] експедиција је на копно пристала у подножју [[корјачке планине|Корјачких планина]] одакле је, након десет недаља путовања санкама стигла до реке Анадир, где су провели зиму. У лето 1649. експедиција је наставила свој пут реком узводно у дужини од преко 600 километара, и на том месту, у средњем делу тока Анадира основала утврђење. Експедиција је на изворишту Анадира открила до тада непознато племе.