Поштена употреба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м →Примена закона и универзални кодекс: naglasak |
||
Ред 74:
Закон о ауторским правима који је важио у Србији до 2009. био је либералнији од закона који важе у другим земљама. У случају некомерцијалне употребе дозвољавао је коришћење и копирање ауторских дела и без тражења посебне дозволе или плаћања ауторске накнаде. Изменама и допунама овог закона, које су донете 2012. предвиђена су сва ограничења коришћења ауторских дела која постоје у ЕУ ([[Закон о ауторским и сродним правима Републике Србије]], 2012). Тако је према новим одредбама закона, на пример, забрањено „умножавање писаних дела у обиму целе књиге, осим ако су примерци те књиге распродати најмање две године; и умножавање нотних записа музике, осим ручним преписивањем.” Копирање целих књига које нису распродате дуже од две године сматра се кривичним делом за које је запрећена казна затвора од три до пет година.
Међутим, закон регулише само право аутора да контролише продукцију својих дела и штити од бесправног коришћења. {{citatцитат|Закон штити ''експресију'' идеја, процедуре, методе, концепте, открића, као и избор и уређивање чињеница у базама података, али '''не и саме чињенице, идеје, процедуре, методе, концепте'''. Идеје и чињенице нису заштићене законом, али ''изражавање'' идеја и умножавање ауторских дела јесу.}}
Стога и '''цитирање кратких навода''' из писменог дела, или нечије усмене изјаве (било [[voce viva]] или јавне медијске, како писане тако на интернету публиковане) у другом научном делу, новинском чланку или есеју закон ниједне државе не регулише. Такво цитирање, у циљу да би се нечији рад вредновао или пак критиковао је једовна и нормална пракса у писању. Наиме, цитати показују да аутор није усамљен у одређеној тврдњи и тако подупиру његове ставове.
| |||