Википедија

Ибрахим I — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Додате слике и измењена реченица.
Текст је проширен и ревидиран. Исправљене граматичке неправилности унутар текста. Промењен склоп неких реченица. Убачени хиперлинкови.
Ред 29:
Ибрахим је дошао на престо Османског царства фебруара 1640. године као најмлађи син султана [[Ахмед I|Ахмеда I]]. Он је растао потпуно повучен, у вечитом страху да ће га браћа убити. Није био способан да врши владарске дужности.
Његов [[велики везир]] КараКеманкеш Мустафа-паша је проводио [[реформа|реформе]] у финансијској и пореској политици, те је на тај начин омогућаваоомогућио додатни прилив новчаних ресурса за Ибрахимов раскошни животновца у палати. Мајка и султанија су се бринуле да владар буде забављан и увек су проналазиле нове харемске даме за њега. Када се прочуло да једна од [[конкубинат|конкубина]] има однос са једним дворским слугом, султан нареди одмах да се из [[харем]]а 280 женадржавну удавиблагајну.
Његова мајка, Косем султанија, помагала му је при владавини. Она је једно време имала титулу регента, те је у име свога сина доносила важне државне одлуке.
Високе државничке послове је самовољно додељивао неспособним људима.
 
== Рани живот ==
Ибрахим је рођен [[5. новембар|5. новембра]] [[1615]]. године као најмлађи син [[султан]]а [[Ахмед I|Ахмеда I]] и његове омиљене супруге [[Косем|султаније Косем]].
Ибрахим је рођен [[5. новембар|5. новембра]] [[1615]]. године као најмлађи син [[султан]]а [[Ахмед I|Ахмеда I]] и његове омиљене супруге [[Косем|султаније Косем]]. Када је имао само две године, његов отац је изненада умро, и на престо је дошао Ибрахимов стриц [[Мустафа I]], који је протерао султанију Косем и њену децу у стару палату (палату суза). Након што је Мустафа био свргнут, на престо долази Ибрахимов старији полубрат [[Осман II]], који се веома лепо понашао према Косем и њеној деци. Након што је Осман био свргнут и убијен у мају 1622. године, на престо се опет враћа Мустафа, али га јањичари следеће године поново уклањају са престола, и постављају Ибрахимовог старијег брата [[Мурат IV|Мурата IV]], након што је Мурат био постављен на престо, Косем и њена деца враћају се у Топкапи палату. Током своје владавине, Мурат је погубио тројицу своје браће, али је оставио Ибрахима у животу јер га је сматрао неспособним.
 
Његов отац је преминуо када је Ибрахим имао свега непуне две године. Након смрти његовог оца царством је владао његов стриц [[Мустафа I]], који је протерао његову мајку и породицу у стару палату.
 
Након Мустафиног свргавања са престола, власт је преузео Ибрахимов старији полубрат [[Осман II]], који је наредио погубљење Косеминог најстаријег сина Мехмеда 1621. године. Недуго затим, султан Осман II је убијен од стране јаничара у Једикуле затвору, те се на престо враћа султан [[Мустафа I]], чија је владавина, и овај пут, била краткога века с обзиром на велико незадовољство јаничара услед султанове незаинтересованости да влада. Убрзо је Мустафа поново склоњен са престола, а на престо долази Ибрахимов старији брат, султан [[Мурат IV]], који је тада имао 11 година. За време владавине Мурата IV султанија Косем и њена деца враћају се да живе у [[Палата Топкапи|Топкапи палати]].
 
Године 1635. Мурат IV наређује погубљење своја два брата, Касима и Бајазита. Ибрахим је овом приликом поштеђен будући да његов брат у њему није видео претњу по своју власт.
== Ране године на власти ==
Иако га је брат поштедео, Ибрахим је од 1635. године био затворен у кафесу. То је трајало све до 1640. године, односно до смрти султана Мурата IV. Стрес који је Ибрахим доживео у време погубљења своја два брата био је толико велики да је то оставило трајне последице по његово ментално здравље.
Један од најзлогласнијих османских султана, Ибрахим, био је затвореник у [[Кавез]]у, пре него што је наследио свог брата [[Мурат IV|Мурата IV]] 1640. године. Његова тројица браће су били погубљени од стране Мурата, а Ибрахим је стално живео у страху од погубљења. Његов живот је спасила [[Султанија Махпејкер Косем|Султанија Косем]], његова и Муратова мајка.
[[Датотека:Ibrahim by John Young.jpg|left|thumb|Султан Ибрахим (1640-1648)]]
Ибрахим је након смрти свога брата био једини мушки престолонаследник из лозе Османлија, будући да ниједно мушко дете Мурата IV није преживело рано детињство. Вест о смрти свога брата Ибрахим је прихватио са великим неповерењем. Када је позван да преузме престо, одбио га је у страху од тога да је у питању замка. Тек када је Кеманкеш Мустафа-паша показао Ибрахиму беживотно тело султана Мурата IV, он је пристао да преузме власт.
Након Муратове смрти, Ибрахим је остао једини преживели принц династије. Када је постао султан, Ибрахим је посумњао да је Мурат још увек жив. Велики везир Кеманкеш Кара Мустафа-паша га је лично одвео до беживотног тела његовог брата и Ибрахим је прихватио престо.
 
КараКеманкеш Мустафа-паша је остао велики везир прве четири године Ибрахимове владавине, држећи царство стабилним. СпоразумомЗонским успоразумом, Зону (15. марта 1642. године), онобновио је обновио мир са Аустријом, и токома исте године повратио је [[Азов]] од [[Козаци|Козака]]. КараЊегова чврста рука одржавала је снагу и стабилност [[Османско царство|Османског царства]]. Кеманкеш Мустафа-паша је стабилизовао валуту реформом кованица,. настојаоНастојао је стабилизовати економију са новим земљишњим поседима,. смањиоСмањио је број јањичара и обуздао је моћ непослушних покрајинских гувернера. Током тих година, Ибрахим је показао забринутост правилним владаљем царством. Кара Мустафа је заузврат написао меморандум о јавним пословима. Одговор Ибрахима на извештаје Кара Мустафе показује да је имао добро образовање. Ибрахим је често прерушен вршио инспекцију тргова у Истанбулу у наређивао је великом везиру да исправи проблеме које је уочавао.
 
Током тих година, Ибрахим се показао као веома способан да правилно влада царством. Када је Кеманкеш Мустафа-паша написао меморандум о јавним пословима, султан Ибрахим му је одговорио. На основу султановог одговора јасно се може видети да је он био изузетно образован човек. Ибрахим је често прерушен вршио инспекцију тргова у Цариграду и наређивао је великом везиру да исправља неправилности које би уочавао.
== Декаденција и кризе ==
Ибрахим је често имао главобоље и нападе физичке слабости, које су можда узроковане траумама из његових раних година. Пошто је био једини преживели мушки члан османске династије, Ибрахим је био отац три будућа султана: [[Мехмед IV|Мехмеда IV]], [[Сулејман II|Сулејмана II]] и [[Ахмед II|Ахмеда II]].
 
== Почетак кризе и рат са Венецијом (1645-1669) ==
Ибрахим је дошао под утицај конкубине, која се претварала да лечи његову болест. Он се заједно са својим савезницима Силахдар Јусуф-агом и Султаназадом Мехмед-пашом обогатио на миту и на крају је узурпирао довољно снаге да осигура погубљење великог везира Кара Мустафе-паше. Џинџи Хоче је постао кадиаскер (велики судија) Анадолије, Јусуф-ага је постао Капудан-паша (велики адмирал), а Султаназад Мехмед-паша је постао велики везир.▼
Последице проживљеног стреса почеле су да се манифестују кроз честе и веома јаке главобоље, као и нападе малаксалости.
 
Једно време султан је био веома наклоњен новорођенчету једне од његових конкубина. Турхан Хатиџе султанија, била је толико љубоморна да се њена љубомора претворила у бес према самоме Ибрахиму. Када је њен бес изашао на површину искалила га је на Ибрахиму, а он је, разјарен због таквог њеног понашања, узео из њених руку свог сина Мехмеда и бацио га у базен. Мали Мехмед се није удавио јер га је спасио слуга. Тај пад у базен оставио је Мехмеду ожиљак не челу, који га је пратио до краја живота.
Малтешки гусарски бродови су 1645. године запленили брод који је превозио ходочаснике у Меку. Разјарени султан је одлучио да истеби све хришћане у свом царству, али под притиском својих министара одлучио је да смањи број римокатоличких свештеника. Уместо тога, сви хришћански амбасадори су стављени у кућни притвор. Будући да су гусари пристали на [[Крит]]у, Капудан Јусуф-паша је охрабрио Ибрахима да нападне острво. Ово је био почетак дугог рата са Венецијом, који је трајао 24 године; Крит није у потпуности потпао под османској доминацији до 1669. године. Упркос паду Ла Серинизиме, [[Венеција|венецијски]] бродови су остварили победе у [[Егејско море|Егејском мору]], заузимајући [[Теодос]] (1646. године) и блокирајући [[Дарданеле]]. Капудан Јусуф-паша је имао привремени успех освајајући [[Канео|Канеу]], започевши љубоморно ривалство са великим везиром које је довело до његовог погубљења у јануару 1646. године и уклањања великог везира у децембру 1645. године.▼
 
▲ИбрахимСултан је дошаопао под утицај конкубине[[Султанија Турхан Хатиџе|Турхан Хатиџе]] султаније, која сеје претваралауспевала да лечисмири његовуњегове, све чешће, изливе болестбеса. ОнОна се заједно са својим савезницима Силахдар Јусуф-агом и Султаназадомсултаназадом Мехмед-пашом обогатио на миту и на крају је узурпирао довољно снагеуспела да осигура погубљење великог везира КараКеманкеш Мустафе-паше. Џинџи Хоче је постао кадиаскеркадија (великиу судија) Анадолије[[Анадолија|Анадолији]], а Јусуф-ага је постао Капуданкапудан-паша, односно (велики адмирал), адок Султаназадје султаназаде Мехмед-паша је постао велики везир.
Са својим сарадницима на власти, Ибрахимова екстравагантна тенденција је била неповерена. Направио је од осам конкубина хасеки султаније (краљевске супруге) дајући им богатство и земљишта. Након што се законски оженио конкубином Тели, наредио је да јој се да палата великог везира Ибрахима.
 
Малтешки гусарски бродови су 1645. године запленили брод који је превозио ходочаснике у [[Мека|Меку]]. Тај догађај је у потпуности разбеснео султана, који је желео да збрише све католике у Османском царству, али је по наговору својих везира само смањио број католичких свештеника. Такође, сви хришћански амбасадори су стављени у кућни притвор. Будући да су гусари пристали на [[Крит]]у, капудан Јусуф-паша је охрабрио Ибрахима да нападне острво. Ово је био почетак дугог рата са Венецијом, који је трајао 24 године. Крит је постао подручје османске доминације тек 1669. године, када га је освојио Кара Мустафа-паша.
 
▲Малтешки гусарски бродови су 1645. године запленили брод који је превозио ходочаснике у Меку. Разјарени султан је одлучио да истеби све хришћане у свом царству, али под притиском својих министара одлучио је да смањи број римокатоличких свештеника. Уместо тога, сви хришћански амбасадори су стављени у кућни притвор. Будући да су гусари пристали на [[Крит]]у, Капудан Јусуф-паша је охрабрио Ибрахима да нападне острво. Ово је био почетак дугог рата са Венецијом, који је трајао 24 године; Крит није у потпуности потпао под османској доминацији до 1669. године. Упркос паду Ла Серинизиме, [[Венеција|венецијски]] бродови су остварили победе у [[Егејско море|Егејском мору]], заузимајући [[Теодос]] (1646. године) и блокирајући [[Дарданеле]]. Капудан Јусуф-паша је имао привремени успех освајајући [[Канео|Канеу]], започевши љубоморно ривалство са великим везиром које је довело до његовог погубљења у јануару 1646. године и уклањања великог везира у децембру 1645. године.
 
Такво понашање високих државних званичника урушило је султанов углед, као и кредибилитет његове владе. Касније је дошло и до промене у понашању код самог султана. Он је 8 конкубина начинио хасеки султанијама, те им је давао силна богатства и поседе. Једној од њих је чак дао и палату великог везира.
 
== Погубљење ==
[[Датотека:Sultan Mehmed IV (2).jpg|лево|мини|Млади султан Мехмед IV (1648-1687)]]
[[Датотека:Kösem Sultana.jpg|мини|Косем султанија, жена султана Ахмеда I, мајка султана Мурата IV и султана Ибрахима.]]
Венецијска блокада Дарданела створилаизазвала је оскудицукризу уунутар главномпрестонице, али је градуизазвала и наметање тешких пораза, какокоји бису себили наставионеопходни ратза наставак даљег ратовања. Године 1647. године велики везир Салих-паша, Султанијасултанија Косем и [[шејхулислам]] Абдурахим ефендија безуспешно су покушавали да свргнузауставе султана и заменеуспоставе гаред са неким од његовиху синовацарству. Салих-паша је био погубљен, а Султанијасултанија Косем протерана из харема.
 
НареднеТо годинеје суизазвало сенезадовољство јањичариу побунили.редовима 8јаничара које је ескалирало наредне године. Осмог августа 1648. године поквареникорумпирани велики везир Ахмед-паша је задављен и искидан на комаде од љутестране гомиленезадовољне масе, чиме је добио посмртни надимак "Хазарпаре" ("хиљаду комада"). Истог дана, ИбрахимуИбрахим је одузета титулаухваћен и биозаробљен је затворен уунутар Топкапи палатипалате. Султанија Косем је дала сагласност за одузимање титуле сину рекавши: "На крају нећемо остати ни ви ни ми у животу. Читаво друштво је у рушевинама. Нека се одмах уклони са престола." Ибрахиму је одузета титула султана, а на власт је дошао његов седмогодишњи син [[Мехмед IV]].▼
 
Ибрахимов седмогодишњи син [[Мехмед IV]] је постао султан. Нови велики везир Софу Мехмед-паша издао је петицију шејхулисламу за фетву како би смакнуопогубио Ибрахима. То је било одобрено, са поруком "Ако постоје два халифа, један од њих мора бити убијен". Ибрахим је убијензадављен 18. августа 1648. године испред своје палате. ИбрахимТиме је постао трећи султан који је убијен у историји Османског царства, првикоји је био [[Мурат I]], а други је био Ибрахимов старији брат [[Осман II]]убијен. ▼
▲Наредне године су се јањичари побунили. 8. августа 1648. године покварени велики везир Ахмед-паша је задављен и искидан на комаде од љуте гомиле, чиме је добио посмртни надимак "Хазарпаре" ("хиљаду комада"). Истог дана, Ибрахиму је одузета титула и био је затворен у Топкапи палати. Султанија Косем је дала сагласност за одузимање титуле сину рекавши: "На крају нећемо остати ни ви ни ми у животу. Читаво друштво је у рушевинама. Нека се одмах уклони са престола."
 
Постоји прича да је султан Ибрахим наредио да се 280 његових конкубина из харема баци у Босфор. Једина која је преживела била је Турхан Хатиџе султанија. Та прича настала је баш у време побуне против Ибрахима како би се оцрнило његово име и повећао већ велики гнев народа.
▲Ибрахимов седмогодишњи син [[Мехмед IV]] је постао султан. Нови велики везир Софу Мехмед-паша издао је петицију шејхулисламу за фетву како би смакнуо Ибрахима. То је било одобрено, са поруком "Ако постоје два халифа, један од њих мора бити убијен". Ибрахим је убијен 18. августа 1648. године испред своје палате. Ибрахим је постао трећи султан који је убијен у историји Османског царства, први је био [[Мурат I]], а други је био Ибрахимов старији брат [[Осман II]].
 
Султан Ибрахим је покопан поред свога стрица, султана Мустафе I.
Постоји апокрифна прича у којој се [[шејхулислам]] придружио побуни због Ибрахимове чувене одлуке да се удави свих 280 чланова његовог [[харем]]а, али је само једна Ибрахимова конкубина преживела. То је била [[Султанија Турхан Хатиџе|Турхан Хатиџе]], која је била одговорна три године касније за погубљење [[Султанија Махпејкер Косем|Султаније Косем]] (тада је султан био Турханин син [[Мехмед IV]]). Прича о потапању жена у Босфор почела је да кружи након побуне против султана Ибрахима како би се оцрнило његово име и повећао гнев народа.
 
== Лични живот ==
ИбрахимовеСултан најистакнутијеИбрахим конкубинебио сује биле:отац [[Султанијатројице Турханбудућих Хатиџе|Турхан Хатиџе]] (мајкасултана: [[Мехмед IV|Мехмеда IV]]), [[Султанија Салиха Дилашуб|Салиха Дилашуб]] (мајка [[Сулејман II|Сулејмана II]]) и [[Султанија Хатиџе Муазез|Хатиџе Муазез]] (мајка [[Ахмед II|Ахмеда II]]).
 
Ибрахимове најистакнутије конкубине су биле: [[Султанија Турхан Хатиџе|Турхан Хатиџе]] (мајка [[Мехмед IV|Мехмеда IV]]), [[Султанија Салиха Дилашуб|Салиха Дилашуб]] (мајка [[Сулејман II|Сулејмана II]]) и Хатиџе Муазез (мајка [[Ахмед II|Ахмеда II]]).
У једном тренутку, Ибрахим је давао велику наклоност новорођенчету једне робиње. Турхан, Мехмедова мајка, била је изузетно љубоморна и осећала је бес према Ибрахиму, он је потом упао у бес и узео Мехмеда из Турханине руке и бацио га у базен. Мехмед би се удавио да га слуга није спасио. Од тог тренутка је имао стални ожиљак на челу.
 
Живео је сарајским животом, а највећи део свога времена проводио је у харему. Посебно је била евидентна његова љубав према музици и религији.
 
== Последице погубљења ==
По доласку на престо Мехмеда IV ситуација у држави била је хаотична. Како би се спречили даљи нереди унутар империје, Косем султанија поставила се као регент малолетног султана. То је јако засметало султановој мајки, Турхан Хатиџе султанији. Између Косем и Турхан Хатиџе султаније је постојало огромно ривалство. Оно је довело до многих унутрашњих подела и сукоба унутар царства. Као победник из тих сукоба изашла је Турхан Хатиџе султанија, која је наредила да се 1651. године Косем султанија погуби. Тако је и било. Године 1651. султанија Косем задављена је свиленим гајтаном од стране џелата. Њена смрт изазвала је још веће нереде унутар царства. Титула великог везира додељивана је невероватних 13 пута наредне године. Највећа последица ових сукоба био је губитак извршне власти султана, која је 1656. године по налогу Турхан Хатиџе султаније, из руку султана Мехмеда IV прешла у руке Мехмед Копрулу- паше.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ибрахим_I”