Бернар Ино — разлика између измена

27 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
м (razne ispravke)
| дисциплина = друмски
| тип = комплетан
| године = 1975-1977<br />1978-1983<br />1984-1986
| тимови = Gitane-Campagnolo<br />Рено - Елф - Гитане<br />La Vie Claire
| Тур де Франс = 5 (1978, 1979, 1981, 1982, 1985)
| Лијеж—Бастоњ—Лијеж = 2 (1977, 1980)
| Ломбардија = 2 (1979, 1984)
| Флеш Валон = 2 (1979, 1983)
| Амстел = 1 (1981)
| Светски шампион = 1 (1980)
| Национални шампион = [[Датотека:MaillotFra.PNG|20п]] 1 (1978)
|успеси = [[Гент - Вевелгем]] 1977. године<br />[[Критеријум Дофине]] 1977 и 1979<br />[[Валонска Стрела]] 1979 и 1983. године<br />[[Гран При Десет Нација]] 1977, 1978, 1979, 1982 и 1984. године<br />[[Амстелова Златна Трка]] 1981. године
| updated = [[28. мај]] [[2016]].
}}
== Каријера ==
 
=== 1975—1977.1975 — 1977 ===
 
Ино је почео професионалну каријеру 1974. године. Постао је пријатељ са Сирилом Гимардом, који је завршио каријеру због повреде. Гимард је преузео позицију спортског директора у тиму Гитан Кампањоло и Ино се придружио тиму.
1977. Ино је освојио Гент - Вевелгем, Лијеж - Бастоњ - Лијеж, Гран При Десет Нација, а затим и Критеријум Дофине, на којем је победио многе фаворите за Тур де Франс, укључујући и каснијег победника те године, [[Бернар Тевне|Бернара Тевнеа]]. Али, по савету Гимарда, није учествовао на Туру.
 
=== 1978—1983.1978 — 1983 ===
 
На почетку 1978. године, тим Гитан Кампањоло је променио име у Рено Гитан.
Ино осваја Гран При Десет Нација другу годину заредом, а затим да би се припремио за [[Тур де Франс]], вози Шпанску [[Вуелта а Еспања|Вуелту]], побеђује на четири етапе и осваја трку. Победивши на Вуелти, Ино се осјећао спремним за Тур де Франс, пре Тура освојио је национални шампионат у друмској вожњи. На Туру је водио велику борбу са [[Јоп Зутемелк|Јопом Зутемелком]], победио три етапе и освојио Тур након завршног хронометра.
 
1979. година је била изузетно успешна за Иноа. Освојио је Ђиро Ломбардија трку, [[ВалонскаФлеш СтрелаВалон|Валонску Стрелу]], Гран При Десет Нација, а затим и Критеријум Дофине, па је на [[Тур де Франс]] дошао као велики фаворит. Ино је освојио Тур, победивши на чак седам етапа, такође је освојио и класификацију по поенима.
 
На старту 1980. Ино и Гимард су објавили да је циљ "трипла круна", [[Ђиро ди Италија]], [[Тур де Франс]] и светско првенство, што је претходно пошло за руком само [[Еди Меркс|Едију Мерксу]]. Пре Ђира, Ино је освојио Тур Романдије и Лијеж Бастоњ Лијеж. Иноова победа на Лијеж Бастоњ Лијежу је остала упамћена по томе што је победио са преко 10 минута. На Ђиру је победио на етапи 14 и освојио га. На Тур де Франсу није имао среће јер је морао да напусти трку због повреде у тренутку кад је био лидер. Ино се вратио и освојио светско првенство.
 
1981. године, Ино осваја Париз[[Трка РубеПариз—Рубе|Париз—Рубе]], [[Амстел голд рејс|Амстелову Златнузлатну Тркутрку]], Критеријум Интернационал и Критеријум Дофине, а затим потпуно доминира на Тур де Франсу, побеђује четири етапе, осваја класификацију комбинације и осваја свој трећи Тур, провевши 18 дана у жутој мајици.
 
1982. године осваја Гран При Десет Нација и Тур Луксембурга, а затим долази опет на Ђиро и осваја га други пут у исто толико и учешћа, а победио је на пет етапа. Након Ђира, осваја свој четврти Тур, победивши четири етапе.
 
1983. године осваја [[ВалонскаФлеш СтрелаВалон|Валонску Стрелу]]. Због повреде је морао да пропусти Тур де Франс, а његов тимски сувозач, [[Лоран Фињон]], је успио да га освоји. Након што је пропустио Тур, Ино је освајио Вуелту, где је победио две етапе. Ино је тако дошао до невероватног учинка, од осам вожених гранд тур трка, освојио је свих осам.
 
=== 1984—1986.1984 — 1986 ===
 
Несугласице са Гимаром су довеле до њиховог раздвајања и Ино је 1984. прешао у тек формирани тим Ла Вила. Освојио је Ђиро Ломбардија трку и Гран При Десет Нација, а затим је водио борбу на Туру са актуелним шампионом и бившим сувозачем, [[Лоран Фињон|Лораном Фињоном]]. Ино је победио пролог на првој етапи, али није имао снаге у брдима и Фињон је освојио Тур са преко 10 минута испред Иноа, који је завршио други.
Ино је возио свој задњи Тур де Франс 1986. године, када је требао да врати услугу Лемонду и помогне му да победи, али није било тако. Ино је возио доста агресивно, правдајући се да то ради да би избацио из трке Лемондове ривале, а заправо је и сам Лемонд заостајао. Ино је освојио три етапе и брдску класификацију. На Алп ду Езу, Ино је напао, Лемонд га јурио, достигао и престигао, узевши му жуту мајицу и победу на Туру, Ино је завршио други. У каснијим изјавама, Лемонд је изјавио да га је Ино тада издао са својом тактиком.
 
== Крај каријере ==
== Пензионисање ==
 
На крају 1986. године, Бернар Ино се повукао из бициклизма, након чега је наставио да ради као један од организатора Тур де Франса. О ривалству Иноа и Лемонда на Туру 1986. снимљен је и филм. Ино је возио 12 гранд тур трка, освојио је 10, а два пута је завршио други на Тур де Франсу. На вечној листи Гран Тур шампиона, Ино је иза [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који има 11 освојених гран тур трка.