Манастир Градиште — разлика између измена

сређивање
(сређивање)
(сређивање)
| јурисдикција = [[Митрополија црногорско-приморска]]<br />[[Српска православна црква]]
}}
'''Манастир Градиште''' припада [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији црногорско-приморској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у [[Буљарица|Буљарици]], удаљен три километра од [[Петровац|Петровца]], на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у град [[Бар (Црна Гора)|Бар]].
 
== Прошлост манастира ==
По народном предању манастир Градиште је подигнут у [[11. век]]у на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у [[14. век]]у, у Повељи [[краљ Милутин|краља Милутина]] из [[1305]]. године, којом се потврђује да га је његова мајка, [[Јелена Анжујска|краљица Јелена]] даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у [[Котор]]у [[1310]]. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање.
 
Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживео [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. УЗбог [[Другитога светскије рат|Другомбио светскомопасан рату]]јаким опљачкализидом су га иса спалиливисоком [[ItalijaniКула|Италијаникулом]]. Приликоми [[земљотрес]]апушкарницама, којида јеби погодиосе [[Црнамогао Гора|Црнуодбранити Гору]]од утурских априлу [[1979]]упада. годинеЗид билии кула су порушенисрушени, [[кров]]овиали ињихови [[зид]]овитемељи манастирскихсу [[Цркваочувани (грађевина)|цркава]]до данас.
 
У [[Други светски рат|Другом светском рату]] опљачкали су га и спалили [[Italijani|Италијани]]. Приликом [[земљотрес]]а који је погодио [[Црна Гора|Црну Гору]] у априлу [[1979]]. године били су порушени [[кров]]ови и [[зид]]ови манастирских [[Црква (грађевина)|цркава]].
 
== Манастирски комплекс ==
Манастирски комплекс чине три [[храм]]а и конак. Главни храм је посвећен [[Свети Никола|Светом Николи]]. На истом платоу је други посвећен [[Свети Сава|Светом Сави]], који доминира манастирским комплексом и трећи храм посвећен [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богородице]], налази се на вишем платоу и око њега је активно [[село|сеоско]] [[гробље]].
* Црква Светог Николе је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за време владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На централном платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског [[конак]]а која је средином [[19. век]]а добила данашњи изглед.
* Црква Светог Саве је подигнута [[1864]]. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
=== Црква Светог Николе ===
* Црква Успења Пресвете Богородице се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вредност чине фреске којим је осликана.
Црква Светог Николе је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за време владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић.
 
=== Црква Светог Саве ===
Црква Светог Саве је подигнута [[1864]]. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
 
=== Црква Успења Пресвете Богородице ===
Црква Успења Пресвете Богородице се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вредност чине фреске којим је осликана.
 
== Иконостас цркве Светог Николе ==
Према натпису на једној од престоних икона, аутор иконостаса је зограф Василије Рафаиловић, као један од представника чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна. Он је [[1795]]. године осликао и резбарио је иконостасну преграду у цркви Светог Николе.
 
 
 
 
== Види још ==