|
[[Датотека:Rascia in pannonia 16th 18th century-sr.png|мини|300п|Приближна територија за коју је, према разним изворима, коришћен етнографски назив Расција (Rascia, Рашка, Racszag, Ráczország, Ratzenland, Rezenland) од 16. до 18. века]]
[[Датотека:South_slavic_vojv_map_sr.png|мини|300п|Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)]]
'''Раци''', ('''Расцијани,''' или '''Рашани)''' је био ексоним у раном савременом периоду који је означавао '''[[Срби|Србе]]''' у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]], али и [[Буњевци|Буњевце]] и [[Шокци|Шокце]] (''католички Раци''<ref>{{cite book|title=Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš".|url=http://books.google.com/books?id=gNblAAAAMAAJ|year=1985|publisher=Njegoš|quote=У другој су биле све могуће нације, међу њима и „католички Раци", тј. Буњевци и Шокци.}}</ref>). Термин је изведен из назива области [[Рашка]], средњовјековне области Србије и ексонима средњовјековне српске државе у западним изворима. Због велике концентрације Срба у јужној [[Панонска низија|Панонској низији]], овај регион је називан и '''Расција''', који данас обухвата дијелове [[Хрватска|Хрватске]] ([[Славонија]], [[Барања]] и западни [[Срем]]), [[Србија|Србије]] ([[Војводина]]), [[Мађарска|Мађарске]] и [[Румунија|Румуније]].
== Етимологија ==
Деноним на [[Латински језик|латинском]]: ''-{Rasciani}-'', ''-{Natio Rasciana}-''; [[Мађарски језик|мађарском]]: ''-{Rác}-'', (мн.[[множина|множ]]) ''-{Rácok}-'', [[Њемачки језик|њемачком]]: ''-{Ratzen}-'', ''-{Raize}-'', (мн.множ) ''-{Raizen}-''. Назив су провитно користили Нијемљи[[Њемци]] и [[Мађари]], а изведен из ''-{[[pars pro toto]]}-'' Рашка, средњовјековне српске области. Територију коју су првобитно насељавали Срби у Хабзбуршкој монархији се на латинском називала: ''-{Rascia}-''; на мађарском: ''-{Ráczság}-'',<ref>Rascia, Časopis o Srbima u Vojvodini, Godina I, Broj 1, Vršac, Maj 1996.</ref> ''-{Ráczország}-'',<ref name=LMS-205-210>{{cite book|title=Летопис Матице српске|volume=205-210|url=http://books.google.com/books?id=Pc19AAAAMAAJ|year=1901|publisher=У Српској народној задружној штампарији|page=20|quote=... и да je Иза- бела ту у области, Koja ce звала Cpoiija (Ráczország, rácz tartomány), за поглавара поставила 1542 ПетровиКа: Из AuaÄHJeea дела видимо, да je ПетровиК управл>ао банат- ским и сремским Србима, да je био велик ...}}</ref> ''-{rácz tartomány}-''<ref name=LMS-205-210/> и на њемачком: ''-{Ratzenland}-'', ''-{Rezenland}-''.
== Историја употребе назива ==
Будући да су Срби, од 15. века, па надаље, чинили знатан део становништва на територији данашње [[Војводина|Војводине]], многи историјски извори и мапе, настали у овом историјском периоду (15-18. век), помињу територију данашње Војводине под именима ''Расциа'' и ''Мала Рашка''. Назив ''Расциа'' се такође јавља и на подручју [[Славонија|Славоније]].
У својој „Историји Срба“, Константин Јиречек пише: „Из Србије је, већ пред крај 14. века, јака струја исељеника отишла на север. особито у Срем и Арадску жупанију. Овај покрет појачан је био поглавито тим, што су деспоти имали огромне поседе у Угарској. Поред босанских јеретика и присталица Хусита становали су већ 1437. у Срему и Славонији, између Саве и Драве, многобројни Расцијани."
|
