Филозофија друштвених наука — разлика између измена

Савремена академска дисциплина социологије је почела са радом [[Емил Диркем|Емила Диркема]]  (1858-1917). Иако Диркем одбацује већи део детаља Контове филозофије, он је задржао и усавршио методе, тврдећи да су друштвене науке логичан наставак природних у сферу људске активности. Такође инсистира да оне могу да задрже објективност, рационализам, и приступ каузалности.<ref name="Wacquant">Wacquant, Loic. 1992. </ref> Диркем је основао прво европско одељење за социологију на [[Универзитет у Бордоу|универзитету у Бордоу]] 1895. године. Исте године је тврдио у делу ''Правила социолошке методе'':<ref name="autogenerated2000">Gianfranco Poggi (2000). </ref> "Наш главни циљ је да се проширимо научни рационализам људског понашања... Оно што се назива нашим позитивизмом је само последица рационализма."<ref name="DinW">Durkheim, Emile. 1895. </ref> Диркемова позната монографија, ''Самоубиство'' (1897), студија самоубистава међу [[Католицизам|католичким]] и [[Протестантизам|протестантским]] групама становништва, одваја социолошку анализу од [[Психологија|психолошке]] или [[Филозофија|филозофске]].

Научници попут [[Vilhelm Diltaj|Вилхелма Дилтаја]] су направили јасну разлика између природних и друштвених наука. Ова открића су утицала на [[антипозитивизам]] и настанак [[критичке теорије]] [[Maks Veber|Макса Вебера]] и [[Георг Зимел|Џорџа Зимела]].<ref name="Outhwaite, William 2009 p.22">Outhwaite, William, 1988 ''Habermas: Key Contemporary Thinkers'', Polity Press (Second Edition 2009), [[:en:SpecialПосебно:BookSources/9780745643281|ISBN 978-0-7456-4328-1]] p.22</ref> [[Сцијентизам]] постаје све мање популаран од 1960-их година.<ref>Outhwaite, William, 1988 ''Habermas: Key Contemporary Thinkers'', Polity Press (Second Edition 2009), [[:en:SpecialПосебно:BookSources/9780745643281|ISBN 978-0-7456-4328-1]] p.19</ref>