Франсоа Митеран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
Нема описа измене |
||
Ред 65:
Левица је изгубила на 1983. локалним изборима и на изборима за Европски парламент 1984. У исто време, [[Ален Савари|Саваријев закон]] о ограничавању финансирања приватних школа од стране локалних заједница, довео је до политичке кризе. Од закона се одустало а премијер Моруа је поднео оставку у јулу 1984. Наследио га је [[Лоран Фабијус]], а комунисти су напустили владу.
==== Прва кохабитација (1986–88) ====
Пред [[Француски законодавни избори, 1986.|законодавне изборе 1986]], уведен је [[пропорционални изборни систем]], у складу са „110 предлога“. Међутим, ово није спречило победу коалиције [[Уједињење за Републику]]/[[Унија за француску демократију]] (РПР/УДФ). Митеран је након избора именовао вођу РПР, [[Жак Ширак|Жака Ширака]] за премијера. Овај период власти, током кога су председник и премијер били из две супротстављене коалиције, што је комбинација која се тада први пут догодила током Пете републике, назван је „[[кохабитација (влада)|кохабитацијом]]".<ref>{{cite web|url=http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/FRsocialist.htm |title=Socialist Party |publisher=Spartacus.schoolnet.co.uk |date=1914-07-31 |accessdate=11. марта 2013}}</ref>
Ширак се углавном старао о унутрашњој политици, док се Митеран концентрисао на свој „резервисани домен“ спољне политике и одбране. Међутим, између њих двојице је дошло до неколико сукоба. У једној ситуацији, Митеран је одбио да потпише извршне декрете о либерализацији, што је приморало Ширака да ове мере „провуче“ кроз парламент. Митеран је такође наводно дао тајну подршку неким друштвеним покретима, на пример студентским протестима против универзитетске реформе ([[Ален Деваке|Девакеов закон]]).{{citation needed|date=јула 2007.}} Митеран је профитирао од тешкоћа које је Шираков кабинет имао, и његова популарност је порасла.
Анкете су му ишле у прилог, и Митеран је најавио своју кандидатуру на [[Председнички избори у Француској, 1988.|председничким изборима 1988.]] У кампању је ушао са умереним програмом (обећао је „ни национализације, нити либерализацију“) и залагао се за „уједињену Француску“. Приоритет своје политике је изнео у „писму француском народу“<ref>{{cite web|url=http://miroirs.ironie.org/socialisme/www.psinfo.net/elections/president/1988/index.html |title=Élection présidentielle de 1988 |publisher=Miroirs.ironie.org |date= |accessdate=11. марта 2013}}</ref> У првом кругу избора је освојио 34% гласова, а у другом кругу је са 54% гласова победио противкандидата Ширака. Митеран је тако постао први председник који је два пута изабран на општим изборима.
== Референце ==
Линија 77 ⟶ 84:
{{Председници Француске}}
{{DEFAULTSORT:Митеран, Франсоа}}
| |||