Брод (Црна Трава) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{ВикиЈуг2016}}
{{Друго значење2|Брод}}
{{Насељено место у Србији
Линија 15 ⟶ 16:
}}
'''Брод''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Црна Трава|општини Црна Трава]] у [[Јабланички управни округ|Јабланичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 71 становника.
Налази се као у каквом уздужном басену кога образују планински врхови који као грбаве камиле каскају напоредо правцем jyr- север. Источно од села простире се Плана (1358 м). Од северних ветрова заклања га Добропољска чука. Између [[Чемерник|Чемерника]] ( Дела и Чуке ) и Плане, у дубодолини, тече као кристал бистра планинска река [[Власина]]. У проширењу долине реке Власине лежи центар села Брод. Ово проширење је у ствари најлепша котлина у горњем сливу реке Власине. Надморска висина јој је 820 м. На удаљености пола и више часова хода од те котлине горе, по косама н долинама, иrрају шарено коло раштркана мала насеља села Брода.
Зову се:
<br />
- Рашинци (37 к),
<br />
- Славујево ј к 1.
<br />
- Деиhево (25 к),
<br />
- Маџаре,
<br />
- Којчини,
<br />
- Сировичини,
<br />
- Маркова Чука,
<br />
- Каракаши (18 к),
<br />
- Белчини (12 к) и др.
Посматрано из ових махала село Брод личи на гиrантско гнездо у чијем елипсастом дну лежи као нека шћyћypeнa шарена птица центар овога села.
== Демографија ==
Линија 20 ⟶ 45:
Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
== Образовање и друштвени живот ==
Осмогодишња школа у овом месту датира из 1909 године. 1931 године у Броду је уведено електрично осветлење, а нешто раније и телефон. Пре друrог светског рата овде је поред школе и цркве, постојала централа, струrара, млин, 4 дућана и десетак кућа. После рата овде је изграћен Задружни дом са пространом салом за свечаности, конференције и месну канцеларију.
== Предање о називу села ==
По предању и записима назив овоме селу проистиче из чињенице да је центар овога села био до скора неки саобраћајни чвор преко кога је ишло неколико трансверзалних саобраћаjних линија, које су везивале долину Мораве и Струме, тј. солунски и велики цариградскн друм и главна места на њима: Ниш и Лесковац са Трном, Софијом и Ћустендилом. Тај пут је прекинут постављањем граница. Кириџије, путници и остали су реку Власину прелазили (бродили) баш на месту где је данас центар села Брода. Отуда назив овоме центру по предању овај центар села је добио назив БРОД, а од овога се распространио на сва околна насеља села.
Риста Николић у својој академској расправи (ДР Јован Цвијић: Насеља српских земаља”, Београд, 1912.г.) на страни 15, пише:” Осим трговачке стоке кроз ову област гонили и “беглик”, стоку од Ниша и Лесковца за Цариград. Погон је био и код Брода и Црне Траве”.
На страни 38. истоимене књиге дословно је записано: “Стрезимировчани су обично на путу Власотинце имали конак у Броду”.
Успомене на “турске” путеве чувају се у народу (пут преко Дела и Чобанца, затим “Турска ливада” за пропланак крај старог пута који је водио преко Чобанца и Дела).
Места преко којих је водила главна саобраћајна линија, која је ишла преко централног дела Брода, зову се механе (Лопушке, Бистричке, Сименкове), и обезбеђења на истакнутим висовима преко којих је водио пут.страже (на Вучјој Рупи-Делу, на Плани и другим местима.
== Старине ==
На месту где је данас центар села Брод, било је неко латинско насеље, које је, изгледа насилнички уништено, те стога то место стари људи зову “Комбас” или “ “Римљанско поврљено гробље”.
На месту ге је центар (“Врачарске трешње”) било је скупно село са 67 кућа-кажу стари људи. У центру Брода постојало је огромно шљачиште (код чесме) говори о том скупном селу и овом рударском насељу.
== Историја села ==
Село Брод је било стална мета освајача. Изнад централнога дела овог села на тзв Дећевском вису чета турских војника извршила је огромна зверства над народом црнотравскога краја. На том истом месту и Бугарски освајачи и у првом и у другом светском рату извршили су највећа зверства и злочинства. Место на коме су Турци и бугарски освајачи убијали (истребљивали) људе зове се Требежина, а стрми терен где су их мртве закопавали Мртвица.
15.марта 1943.године у насеље Деићеви дошли су злогласни капетани бугарске фашистичке војске Асен Тасев и Борис Горчилов (један батаљон војске и два вода полиције). Такорећи није било становника из целог црнотравског краја кога бугарски фашисти у другом светском рату нису доводили и тукли у Дећеву.
Тај планински засеок Деићево села Брод је појам за најезивије губилиште људи из овога краја. 960 људи из овога краја ова војска је интернирала, неколико хиљада мучила, одлазила у околна села и вршила пљачке, отимачине, силовања, убиства и паљења. Село Брод је дочекао крај бробе противу фашизма у другом светском рату(1941-1945.г.) са 74 пала борца, 180 деце ратне сирочади, 156 погинулих људи.
Ратна штета коју су Бугарски фашисти овом селу проузроковали процењена је на преко 32.000.000 ондашњих динара, рачунајући овде само непокретну имовину.
То је доказ да се ово село херојски борило од првих дана фашистичке окупацијe.
{| width="50%" style="background:transparent; "
| |||