Пљеваљски санџак — разлика између измена

Спровођењем овог споразума и уласком аустроугарских војних посада у Прибој, Пријепоље и Пљевља, на овом подручју је успостављено својеврсно двовлашће. У исто време, тадашњи [[Новопазарски санџак]] је издвојен из састава [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] и прикључен [[Косовски вилајет|Косовском вилајету]] (1879).<ref name="Samardžić1983-263">{{harvnb|Петровић|1995|p=8}}</ref> Наредне године, читава западна област око Пљеваља, Пријепоља и Прибоја издвојена је из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и на том подручју је створен нови Пљеваљски санџак (1880). У надлежности новопостављеног пљеваљског намесника (мутесарифа) били су срезови ([[каза|казе]]) [[Пљевља]] и [[Пријепоље]], као и среска испостава ([[мудирлук]]) [[Прибој]].<ref name="Samardžić1983-264">{{Cite bookharvnb|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pages=264}}</ref><ref name="Petrović1995-8">{{cite book|last=Петровић|first=Милић|title=Документи о Рашкој области: 1900-1912|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJ|year=1995|publisher=Архив Србије|pagesp=8}}</ref>

На подручју Пљеваљског санџака укрштале су се политике [[Османска царевина|Турске]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]]. Влада [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] покушала је [[1890]]. године да отвори [[конзул]]ат у Пљевљима, али ова намера није остварена због противења [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и ускраћивања сагласности од стране турске владе.<ref name="Samardžić1983-277">{{citeCite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pages=277}}</ref> Све до [[1894]]. године, православни [[Срби]] из већег дела Пљеваљскг санџака потпадали су под црквену надлежност [[Херцеговачка епархија|Херцеговачке епархије]] чије је средиште било у [[Мостар]]у. Поменуте године, извршено је усклађивање епархијских граница са политичким уређењем, тако да је читава пљеваљска област потпала под надлежност [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренске епархије]].<ref name="Samardžić1983-279">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pages=279}}</ref>