Матија Петар Катанчић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 6 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q1038381 (translate me)
мНема описа измене
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Матија Петар Катанчић''' ([[Валпово]], [[12. август]] [[1750]] — [[Будим]], [[24. мај]] [[1825]]) је био [[писац]] и [[професор]]. Учио је богословске науке и естетику у [[Будим]]у. Још као младић ушао је у [[фрањевци|фрањевачки ред]]. Дуго је био професор у [[Осијек]]у, [[Загреб]]у и на пештанском универзитету[[универзитет]]у, где је предавао археологију. Умро је у Будиму.
 
Катанчић попут Мушицког у Срба најпотпуније представља позну псевдокласичну поезију. Он пева оде по угледу на [[Хорације|Хорација]] и пастирске песме по угледу на буколску поезију грчку и латинску. Као одличан познавалац класичне књижевности Грка и Римљана, он покушава у језик унесе у латинске метричке форме, да створи уметничку версификацију према латинским узорима. Он је писао песме и на [[латински језик|латинском језику]]. Његово најпознатије дело, збирка поучних и филозофских песама, носи латински назив „-{Fructus autumnales}-“. Написана је у [[Загреб]]у [[1791]]. године, а преведена на српски [[1831]]. у Летопису Матице српске. У његовим песмама се осећа и утицај народне поезије. У истом делу налази се и једна од првих расправао о метрици у српској поезији. Постхумно му је штампан први превод старог закона на српски - „-{Sveto pismo starog' zakona (...) u Jezik Slavno-Illyricski izgovora Bosanskog prinesheno}-“ (Будим, 1831).