Земља Бранковића — разлика између измена

[[Косовска битка|Битка на Косову]] од 15. јуна 1389. године представља најкрупнију прекретницу у историји средњовековне српске државе. На челу српске војске и главнине стајао је кнез Лазар који је водио највећи број ратника. Вук Бранковић учествовао је на десном крилу. Учествовао је и [[Влатко Вуковић]] у име босанског краља [[Твртко I|Твртка]]. На турској страни командовао је емир [[Мурат I|Мурат]] и синови [[Јакуб Челебија|Јакуб]] и [[Бајазит I|Бајазит]], као и њихови вазали. Исход битке се обично прећуткује у изворима који су настали убрзо након битке или се победа приписује српској војсци. У изворима нема ни речи о Вуковој издаји. Одговор на то питање може се пронаћи у држању Вука Бранковића након битке на Косову, посебно у односима са [[Милица Хребељановић|Милицом]] и њеним синовима, [[Стефан Лазаревић|Стефану]] и [[Вук Лазаревић|Вуку Лазаревићу]]. Држава Вука Бранковића тада је била у великим проблемима. Рат са Турском и даље је трајао, а на северу је [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунд]] тражио да му се преда Мачва и Онострани Срем. Бројна властела погинула је у бици. Врховну власт преузела је Милица, а Лазаревићи су могли рачунати на подршку цркве. На сабору одржаном 11. августа 1389. године одлучено је да се са Турцима успостави мир по цену понижавајућих уступака и ограничења државног суверенитета. Убрзо након сабора је умро патријарх [[Патријарх српски Спиридон|Спиридон]], верни савезник Лазаревића. Мир је успостављен најкасније на пролеће 1390. године. Тиме је отклоњена опасност од Турака.