Војислав Лубарда — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (datum rodjenja)
мNo edit summary
|напомене =
}}
'''Војислав Лубарда''' ([[Рогатица]], [[17. јун]] [[1930]] — [[Београд]], [[13. октобар]] [[2013]]<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zivot-i-delo-Vojislava-Lubarde.sr.html Живот и дело Војислава Лубарде („Политика“, 20. октобар 2013)]</ref>) био је [[Срби|српски]] [[књижевник]], романсијер[[роман]]сијер, члан [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]] и члан [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[1930]]. у [[Рогатица|Рогатици]]. Средњу шумарску школу и Филозофски факулттет, одсјек књижевност, завршио је у Сарајеву. Његов други роман „Љуљашка“, одмах је по издању 1963. године био забрањен у Сарајеву. Ту је радио као [[новинар]], [[професор]], уредник листа за културу и као уредник редакције за умјетност и културу на Телевизији Сарајево. Након што је објавио чланак „Посланица Маку Диздару“ у часопису „Студент“, изгубио је положај уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево, а убрзо је добио и отказ са посла. Након издања романа „Гордо посртање“, политичке власти су му забраниле рад у струци.<ref>{{Cite web
| url = http://www.nin.co.rs
| title = Војислав Лубарда, интервју за часопис НИН 21. јануар 1990.
| quote = Најжешћи мој ударац била је „Посланица Маку Диздару“ објављена у листу „Студент“ (јер је други нико није смио да објави) у којој сам раскринкао, чак исмијао и разбуцао све оптужбе против Срба и Србије. Та ме „безумност“ већ послије неколико дана коштала положаја уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево а убрзо је стигло избацивање с посла, без права на рад.
 
Ако не рачунамо информбировце, био сам први Југословен који је без суда и суђења чак и без састанка радничког савјета, изгубио практично сва грађанска права.
}}</ref> Због садржаја романа „Гордо посртање“ је доживио политички прогон у [[Сарајево|Сарајеву]], који је описао у роману „Свилени гајтан“. Тематика његових романа се бавила злочинима усташа и мухаџера над Србима у Подрињу. Након што су му политичке власти забраниле рад у струци, из Сарајева се почетком [[1975]]. сели у [[Београд]]. Као књижевник се прославио романом „Преображење“, који је издао 1979. Добитник је [[НИН]]-ове награде за најбољи роман [[1989]]. године, за роман „Вазнесење“.
 
136

измена