Википедија

Василије Симић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Ред 44:
Од децембра [[1903]]. г. па све до краја свог животног века, Симић је непрекидно радио као адвокат у својој адвокатској канцеларији на [[Улица Обилићев венац, Београд|Обилићевом венцу]] а при крају живота се удружио у ортачку адвокатску канцеларију са зетом [[Светолик Гребенац|Светоликом Гребенцем]] на истој адреси. Остао је након 1903. г. велики поштовалац династије Обреновић што је доказао и својим хуманим аганжманом у својству "pro bono" правног заступника краљице [[Наталија Обреновић|Наталије Обреновић]] (1859-1941) у вези са њеним имовинским и правним интересима у Србији (имање у Смедереву) као и њеном збрињавању у Француској (период 1903-1912).
 
Васа М. Симић је из брака са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]] београдског гвожђарског велетрговца<ref>"Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар 1936, стр. 9], чланак : "Најскупљи плац у Београду"</ref>, имао двоје деце, ћерку Даницу (1901-1902) и сина Мишу В. Симића (1903-1976), професора уставног права<ref name=automatski generisano1>Перић, Живојин "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне Науке, Београд, 1931, pp. 483.</ref>, ожењеног Бранком рођ. [[Велинград|Стевовић]] (1915-1981).
 
== Као резервни капетан при Врховној команди у периоду 1912—1918 ==
Симић је као резервни пешачки официр узео, у својству борца, удела у оба балканска ратова као и у Великом рату. Током [[Први балкански рат|Првог]] и [[Други балкански рат|Другог балканског рата]] Симић је био у својству резервног капетана при Врховној команди Српске војске. После победе Српске војске у [[Кумановска битка|Кумановској бици]] прелази са Врховном командом у [[Скопље]]. [[1914]]. г. избија [[Први светски рат]] а Василије Симић је поново упућен на службу при Врховној команди Српске војске. Од јесени 1915. г. српска војска са избеглим народом налазила се у безизлазној ситуацији на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Тада Врховна команда одлучује да се крене у повлачење преко [[Албанија|Албаније]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] на јадранску обалу у сусрет савезничким снагама. После [[албанска голгота|албанске голготе]] Василије М. Симић се нашао на острву [[Крф]], где су биле смештене српска војска, избеглице, народна скупштина, влада и друге установе. Пробија са српском војском солунски фронт те учествује у бици код Кајмакчалана [[1918]]. г.<ref>Перић, Живојин "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне и Друштвене Науке, Београд, 1931, pp. 482.</ref>. Учесник је ослобођења Београда, Загреба и Љубљане.
 
== Крај живота и потомци ==
Колико је пак Симић претрпео у ратним невољама илуструје његова прерана смрт која је наступила у ноћи [[4. септембра]]1931. г. у породичној кући на Обилићевом венцу бр. 22. До смрти је неуморно сарађивао у хуманитарним, филантропским и патриотским установама и за то био одликован [[Орден Таковског крста|Таковским Крстом о врату]], [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Св. Саве (IV. степена)]] и [[Албанска споменица|Албанском Споменицом]]. А [[Француска|Француска Република]] га је одликовала орденом : '''Officier de l'Instruction publique'''.<ref>Перић, Живојинname=automatski "Белешкеgenerisano1 о Василију М. Симићу", Архив за Правне Науке, Београд, 1931, pp. 483.</ref>
 
Сахрањен је у породичној гробници Симића на [[Ново гробље (Београд)|београдском Новом гробљу]], (парцела бр. 11, гробница бр. 37, I. реда). Његови директни потомци живе у Француској, Белгији и Београду (породице [[Крсмановић-Симић]] и [[Gillès de Pélichy]])<ref>[http://www.gillesdepelichy.be/?page_id=117%20&lang=en The Gillès family]{{en}}</ref><ref>D'hoore, Baudouin "Iconographie de la famille Gillès de Pélichy et des principales familles ascendantes", Office Généalogique et Héraldique de Belgique (OGHB), Bruxelles, Belgique, 2012, у вези сродства фамилија барона Gillès de Pélichy и Симић, в. стр. 140.</ref>.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Василије_Симић”