Михаило Вујић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 34:
Први пут постаје министар финансија у либерално-радикалној влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]] средином [[1887]]. године, а крајем исте године прелази у радикалну владу [[Сава Грујић|Саве Грујића]], која пада априла [[1888]]. године. Потом је министар финансија у владама Саве Грујића (1889—1891), [[Никола Пашић|Николе Пашића]] (1891), [[Лазар Докић|Лазара Докића]] (1893), Саве Грујића (1893—1894) и [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (1896—1897). Остао је запамћен по томе што је као министар финансија преузео у државне руке [[Монопол|монополе]] дувана и соли и експлоатацију железница, који су до тада били у рукама страних друштава. Донекле је средио државне финансије, доводећи буџет из великих дефицита у равнотежу [[1891]]. године. Покушао је да изведе конверзију свих спољних зајмова Србије како би смањио терет њихове отплате, али није успео.
 
Када се, по својој женидби са [[Драга Обреновић|Драгом Машин]], краљ [[александар Обреновић|краљ Александар]] приближио радикалима [[1900]]. године, Вујић је постао посланик у [[Париз]]у. Већ фебруара [[1901]]. Вујић је министар иностраних послова у влади [[Алекса Јовановић|Алексе Јовановића]], а ускоро затим ([[20. март]]а 1901) саставља сопствени владу, у којој задржава портфељ министра иностраних послова. Ова је влада била коалициона напредњачко-радикалска, тзв. фузионашка, а по краљевој жељи да се радикали умере уз помоћ двору наклоњених напредњака. Помирљивост Вујића и других умерених радикала према двору изазвала је расцеп у Радикалној странци, из које се издвајају млађи и борбенији елементи и формирају [[Самостална радикална странка|Самосталну радикалну странку]]. Вујић ипак није довољно попустљив, према процени краља Александра, и Вујићева влада пада [[7. новембар|7. новембра]] [[1902]]. године.
 
Следећих година Вујић је посланик у [[Беч]]у (1903), [[Берлин]]у (1906) и [[Рим]]у (1909).