Куршумлија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Radomir serbia (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
м →‎Историја: Елементарне ствари
Ред 29:
У доба [[Антички Рим|Римљана]] Куршумлија се називала ''-{Ad Fines}-'', што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.
 
У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између [[1159]]. и [[1168]]. године он је овде саградио своја прва два [[манастир]]a [[манастирМанастир Светог Николе код Куршумлије|светогСветог Николу Топличког]] и [[манастирМанастир Богородице код Куршумлије|светуСвету Богородицу Топличку]], а покрио их је [[олово]]м које је давало бљештави одсјај, па је место названо ''Беле Цркве''.
У [[византијско царство|византијско]] доба носила је назив Топлице и била је седиште епископије (први пут се помиње у писаним документима 1019. године, када је установљена Топличка епископија).
 
Приликом установљавања аутокефалне [[Жичка архиепископија|Српске архиепископије]], [[Свети Сава]] је 1219. године основао неколико нових епархија међу којима је била У [[Топличка епархија]] са средиштем у [[манастир Светог Николе код Куршумлије|Светом Николи Топличком]]. Након проглашења [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] (1346), топлички епископи су добили почасни наслов митрополита, а током наредних векова називали су се митрополитима ''топличким'' и ''белоцркванским''. Средином 15. века, Топлица је пала под турску власт. Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] (1557), [[Топличка епархија]] се нашла у њеном саставу и постојала је све до краја 17. века, након чега је прикључена [[Нишка епархија|Нишкој епархији]]
У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између [[1159]]. и [[1168]]. године он је овде саградио своја прва два [[манастир]]a [[манастир Светог Николе код Куршумлије|светог Николу]] и [[манастир Богородице код Куршумлије|свету Богородицу]], а покрио их је [[олово]]м које је давало бљештави одсјај, па је место названо ''Беле Цркве''.
 
У доба Турака ту је било седиште локалне турске власти и један од највећих манастирских тргова олова и сребра у том делу Балкана. На почетку турске владавине место се звало ''Куршумли Килисе / -{Kurşunlü Kilise}-'' (тј. ''Оловна Црква''), што се очигледно односи како на раније српско име насеља, тако и на чињеницу да су Немањине цркве опстале. Уочи ослобађања од Турака у српским документима се помиње као Куршумље, и најзад, по ослобађању 1878. године, као Куршумлија.