Црква Преображења у Криваји (Шабац) — разлика између измена

|гдужина =

}}

'''Црква Преображења у Криваји''', месту на територији [[Град Шабац|града Шапца]], налази се на списку [[Непокретна културна добра|непокретних културних добара]], као [[споменик културе]] од великог значаја.<ref>[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=948 Споменик културе]</ref>

 

== Историја ==

У атару села [[Криваја (Шабац)|Криваја]], у подножју планине [[Цер]]а, подигнута је црква Преображења, која је до почетка [[18. век]]а била црква манастира Криваје, познатог као Кривојник и Добриње у изворима из [[16. век]]а. Свој данашњи изглед црква добија [[1790]]. године када се врше обимни радови на њој захваљујући ктиторству виђених људи овог краја, између којих се издваја оберкнез Ранко Лазаревић, заједно са још тројицом угледних домаћина и игуманима манастира Радовашнице, Каоне, Чокешине и Петковице. Као главни мајстор ангажован је Михаило Петровић, који се потписао на часној трпези.<ref>[http://www.zaprokul.org.rs/lkp/sabac/crkva_preobraenja_krivaja.html Црква Преображења, Криваја]</ref>

 

== Опис ==

[[Црква (грађевина)|Црква]] има триконхалну основу са пространом [[олтар]]ском [[Апсида|апсидом]], [[нартекс|припратом]] и карактеристичним полукружним дрвеним тремом на западној страни који је накнадно придодат. Три куполе доминирају споља: централна и две бочне које се налазе изнад певничких апсида. Спољашњи зидови су једностано малтерисани, без украса, окречени у бело. Поред дрвеног трема, који је неоспорно ремек дело народног неимара, пажњу привлаче и два портала на западној страни грађевине (један који води у трем а други у главну грађевину), дело истих мајстора који су трем реализовали. [[Фасада|Фасаде]] су једноставне, окречене, без декоративне пластике. Сликану декорацију је извела група сликара око [[Хаџи Рувим]]а и [[Петар Николајевић Молер|Петра Молера]].