Епархија ваљевска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 38:
Још у вријеме [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековне српске државе]], крајем [[13. век|13. вијека]], на подручју сјеверозападне [[Србија|Србије]] је установљена [[Мачванска епархија]] у чијем саставу су се вјероватно нашла и подручја краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] у источној [[Босна|Босни]]. Ова епископска катедра пресељена је средином [[15. век|15. вијека]] у [[Ваљево]].
Ваљевска епископија јавља се под тим именом први пут почетком [[18. век|18. вијека]] на подручју [[Ваљево|Ваљева]], [[Колубара|Колубаре]], [[Тамнава|Тамнаве]], [[Мачва|Мачве]], [[Подриње (регија)|Подриња]] и [[Рудник (планина)|Рудника]]. По мишљењу [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]] њени [[епископ]]и су, изузимајући доба [[Аустријско царство|аустријске]] окупације [[Србија|Србије]], били и [[епископ]]и старе [[Моравичка епархија|Моравичке]] и дијела [[Епархија зворничко-тузланска|Зворничке епархије]] кроз цијели [[18. век|18.]] и прве три деценије [[19. век|19. вијека]]. Током [[18. век|18. вијека]] и повременим уласком ваљевског краја у [[Аустријско царство]] стичу се повољнији услови за оживљавање вјерског живота [[православље|православних]] [[Срби|Срба]] и обнову и јачање црквеног дјеловања. Упркос отпору [[Аустријско царство|аустријских]] власти, [[Карловачка митрополија|Карловачка]] и [[Београдска митрополија]] спојене су у једну, [[1726]]. године. Након смрти митрополита карловачког [[Викентије Поповић-Хаџилавић|Вићентија Поповића]], митрополит београдски [[Мојсије Петровић]] изабран је на његово мјесто, задржавајући као администратор и области којима је до тада управљао. На тај начин и Ваљевска епископија постаће дио [[Београдско-карловачка митрополија|Београдско-карловачке митрополије]]. Већ октобра [[1737]]. [[Турци]] су поново освојили [[Ваљево]] и највећи дио сјеверозападне [[Србија|Србије]]. [[Београдски мир|Београдским миром]], склопљеним [[1739]], повратили су цјелокупно подручје јужно од [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а, чиме је престала да постоји [[Краљевина Србија (1718—1739)|аустријска Краљевина Србија]]. На том простору успостављен је [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]. Црквено устројство поново је морало да се прилагођава новим државним границама. Ваљевска епархија, као дио [[Београдско-карловачка митрополија|Београдско-карловачке митрополије]], такође је престала да постоји, док је [[епископ]] прешао у [[Срем]]. Ваљевска епархија биће сједињена са [[Епархија жичка|Ужичком]] у [[
=== Обнова ===
| |||