Иго III од Кипра

Иго III од Кипра (1235 - 24. март 1284), познат и као Иго од Поатјеа, касније Иго Лизињанин, звани и Велики, је био краљ Кипра од 1267. године до своје смрти и титуларни краљ Јерусалима од 1268. године до своје смрти.

Иго (III)
Датотека:GM hugues3-1.jpg Новчићи Ига Кипарског
Лични подаци
Датум рођења	1235.
Место рођења	Краљевина Кипар
Датум смрти	24. март 1284
Место смрти	Никозија, Краљевина Кипар
Гроб	црква Свете Софије у Никозији
Породица
Супружник	Изабела од Ибелина
Потомство	види доле
Родитељи	Хенри од Антиохије Изабела Лизињанин
Династија	династија Лизињанин, династија Отвил
Краљ Кипра
Период	1267-1284
Претходник	Иго II од Кипра
Наследник	Јован II Јерусалимски
Краљ Јерусалима
Период	1268-1284
Претходник	Конрадин
Наследник	Јован II Јерусалимски

Биографија

Иго је био син Хенрија од Антиохије и Изабеле Лизињанин, ћерке Ига I од Кипра. Био је унук Боемунда IV од Антиохије, потомка Роберта Гвискарда из династије Отвил. Од 1261. године служио је као регент Ига II Кипарског на Кипру, а од 1263. године регент је Јерусалимске краљевине. Изабела је умрла 1264. године. Регентство је оспорио Игов рођак Иго од Бријена који је био син Марије Кипарске, најстарије ћерке Ига I, а тиме и једна од наследница кипарске круне (са већим правима од Ига III). Такође је имала и права на јерусалимску круну после Ига II. Међутим, јерусалимски суд прогласио је Ига од Антиохије наследником круне. Иго II је умро 1267. године без деце. Иго од Бријена сада више није имао препрека ка престолу Кипра. Крунисан је 24. децембра у цркви Свете Софије у Никозији. Иго је 24. септембра 1269. године у Тиру крунисан за краља Јерусалимске краљевине. Сам Јерусалим је од 1244. године под муслиманском влашћу, али је престоница крсташа у Светој Земљи након Седмог крсташког рата постала Акра. Иго је по доласку на власт на Кипру преузео презиме своје мајке (Лизињанин), успостављајући тако бочну грану династије. Претпоставља се да је Тома Аквински своје дело, De regno, ad regem Cypri, написао за кипарског краља Ига. Иго је умро 1284. године. Сахрањен је у цркви Свете Софије у Никозији.

Породица

Иго је 23. јануара 1255. године оженио Изабелу од Ибелина (око 1241 - 2. јун 1324) са којом је имао једанаесторо деце:

• Јован II (умро 1285) који га је наследио као краљ Јерусалима и Кипра.
• Боемунд (око 1268 - 3. новембар 1281) - сахрањен у фрањевачком манастиру у Никозији.
• Хенри II од Кипра (1271 - 31. август 1324), који је наследио Јована као краљ Кипра и Јерусалима.
• Амалрик II од Тира (умро 5. јуна 1310), констабл Јерусалима, наследио Хенрија као регент Кипра.
• Марија (1273-септембар 1322), удата за игумана манастира Свете Софије у Никозији, касније за сицилијанског краља Ђаумеа II од Арагона.
• Амалрик (1274/80 - пре 9. априла 1316), наследио Гаја као констабл Кипра 1303. године.
• Гај (1275/80-1303), констабл Кипра од 1291. године, ожењен од 7. децембра 1291. године Ешивом Ибелин од Бејрута.
• Маргарета (око 1276 - 1296), удата за Тороса III од Јерменије.
• Алиса (1277/80 - после марта 1324), удата за Балијана од Ибелина, титуларног кнеза Галилеје и Витлејема.
• Хелвиса (умрла после марта 1324), удата за Хетума II од Јерменије.
• Изабела (око 1280 - 1319), удата најпре за Константина Хетумида, а касније за краља Ошина од Јерменије.

Извори

• Крсташка епопеја - Рене Грусе, ИК Зорана Јовановића (2004)
• Историја крсташких ратова, др Жељко Фајфрић, Табернакл, Сремска Митровица (2006)