Епископ арадски Исаија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 26:
== Биографија ==
Рођен је у селу Грабовцу код [[Сланкамен]]а. У истом селу је прво био свештеник, а затим када је остао удовац, замонашио се у [[Манастир Крушедол|манастиру Крушедолу]]. Постао је епископ [[
Током Велике сеоме Срба патријарх [[Арсеније III Црнојевић|Арсеније III]] сазвао је 18. јуна 1690. године у [[Београд]]у народни збор. На том збору учествовао је и епископ Исаија чије је многе позитивне особине, познавање језика, као и познавање политичких прилика у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]], уочио патријарх Арсеније. У свом раду у новим околностима патријарх се могао ослонити на искуство и способности епископа Исаије. Током овог збора у Београду формулисани су захтеви српског народа који је имао намеру да у већем броју пређе у Угарску.
Ред 35:
Убрзо после Велике сеобе цар Леополд I је даровао [[манастир Гргетег]] са свим његовим поседима на доживотно уживање епископу Исаији. Касније, када је постао митрополит, Исаија је Гргетег прогласио митрополитским добром.
По окончању [[Велики турски рат|Бечког рата (1683-1699)]], све области јужно од реке [[Мориш]]а су по одредбама [[Карловачки мир|Карловачког мира]] ([[1699]]) морале да буду враћене под турску власт. Епископу Исаији Ђаковићу је тако преостало само северно Поморишје, услед чега је за главно место своје епархије одабрао град [[Арад]]. Од тог времена, његова епархија је почела да се назива [[Арадска епархија|Арадском епархијом]], иако је у наслову епископа и даље често помињано и старо [[Јенопоље]].
Патријарх Арсеније III је изненада умро у Бечу 27. октобра [[1706]]. године па се поставило питање његовог наследника. Епископ Исаија је радио на томе да се што пре попуни место духовног поглавара. У погледу односа са [[Пећка патријаршија|Пећком патријаршијом]], заступао је став, супротно од осталих архијереја, да се изабере нови патријарх и организује посебна патријаршија. Други су, на челу са фрушкогорским епископом [[Стефан Метохијац|Стефаном Метохијцем]], заступали став да српска црква у овим крајевима организује као аутономна митрополија у саставу Пећке патријаршије.
Линија 55 ⟶ 57:
{{низ
|пре=Видети: [[
|списак=
|после=
|пре2= [[Арсеније III Црнојевић]]
|списак2= [[
|после2= [[
}}
| |||