Рударски центри у Дарданији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Предуслови: {{double image|center|Dardania kingdom.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|400}}
Ред 7:
 
Новним реформама крајем 3. века, у време [[Диоклецијан]]а, источни делови провинције Горње Мезије припали су новооснованој провицији Дачиа Респенси ({{јез-лат|Dacia Repensis}}), док су јужни делови (са данашњим Косовом и Метохијом) припали Дарданији.<ref>Miroslava Mirković, ''Rimski gradovi na Dunavu,'' Arheološko društvo Jugoslavije, Beograd, 1968, 22.</ref>
<center>'''Дарданска краљевина и Римска Дарданија'''</center>
{{double image|center|Dardania kingdom.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|300400}}
 
== Први рударски центри у западној Дарданији ==
Први рударски центри у западној Дарданији настали су надомак Сочанице и недалеко од [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], иако у [[Итинерари Дарданије|римским итинерарима]] нису забележени.<ref name=autogenerated1/> Поред њих су биле распоређене мање војне јединице, чији је примарни задатак био да одржавају ред и штите руднички регион. Сталним порастом броја становника, који су царским декретима насељавани углавном из хеленофоних области на малоазијској обали,<ref name=autogenerated1>Čerškov E. 1965. ''Municipium D.D. kod Sočanice'', Beograd.</ref> наведени центри постали су романизована насеља са муниципалним статусом. Насеље крај Грачанице, како показују писани споменици, стекло је ранг муниципијума у време Трајана и добило је назив Улпијана {{јез-лат|(Ulpiana}}).<ref>Čerškov E. 1960. Ulpiana, kratak izveötaj o arheološkim istraživanjima u 1959, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština, 370-374</ref> Током друге половине 2. века исти статус имало је и сочаничко насеље, под именом Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium DD / Municipium Dardanorum}}).<ref>Čerškov E. 1957. Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II, Priština, 65-86.</ref> Формирањем нових муниципијума, руднички ревири су и даље остали под непосредном контролом царских управника, окружени територијом која је била додељена муниципалним властима. Тако су нпр. велике земљишне поседе на територији Дарданије (данашњег Косова) држали чланови сенатске породице Фурија.<ref>Čerškov E. 1969. ''Rimljani na Kosovu i Metohiji'', Beograd.</ref>