Рударски центри у Дарданији — разлика између измена

нема резимеа измене
(→‎Предуслови: {{double image|center|Dardania kingdom.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|400}})
Нема описа измене
<center>'''Дарданска краљевина и Римска Дарданија'''</center>
{{double image|center|Dardania kingdom.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|400}}
 
== Први рударски центри у западној Дарданији ==
Први рударски центри у западној Дарданији настали су надомак Сочанице и недалеко од [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], иако у [[Итинерари Дарданије|римским итинерарима]] нису забележени.<ref name=autogenerated1/> Поред њих су биле распоређене мање војне јединице, чији је примарни задатак био да одржавају ред и штите руднички регион. Сталним порастом броја становника, који су царским декретима насељавани углавном из хеленофоних области на малоазијској обали,<ref name=autogenerated1>Čerškov E. 1965. ''Municipium D.D. kod Sočanice'', Beograd.</ref> наведени центри постали су романизована насеља са муниципалним статусом. Насеље крај Грачанице, како показују писани споменици, стекло је ранг муниципијума у време Трајана и добило је назив Улпијана {{јез-лат|(Ulpiana}}).<ref>Čerškov E. 1960. Ulpiana, kratak izveötaj o arheološkim istraživanjima u 1959, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština, 370-374</ref> Током друге половине 2. века исти статус имало је и сочаничко насеље, под именом Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium DD / Municipium Dardanorum}}).<ref>Čerškov E. 1957. Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II, Priština, 65-86.</ref> Формирањем нових муниципијума, руднички ревири су и даље остали под непосредном контролом царских управника, окружени територијом која је била додељена муниципалним властима. Тако су нпр. велике земљишне поседе на територији Дарданије (данашњег Косова) држали чланови сенатске породице Фурија.<ref>Čerškov E. 1969. ''Rimljani na Kosovu i Metohiji'', Beograd.</ref>
 
== Античко рударство и металургија ==
Како традиција у експлоатисању рудника у делу Римског царства на простору само Италије није била дуга, Римљани су одлучили да форсирају рударску актвиност у новооснованим провинцијама. У овим рудницима експоатисалу велика количина квалитетне руде која је царству доносила велике приходе. Значајну улогу у томе имали су и балканско-подунавски рудници Паноније, Далмације, Норика и Горње Мезије, који су припадали једном царинском округу ({{јез-лат|porotirum Illyrici}}), чинећи тако јединствену целину.
 
По броју највише су се издвајали мезијски рудници, јер је Мезија, према бројним изворима, важила за провинцију рударства, као што је у том историјском раудобљу Африка сматрана провинцијом жита.<ref name=autogenerated2>Ивана Поповић, ''Античко оруђе од гвожђа у Србији'', Народни музеј, Београд, 1988, 214.</ref>
 
== Први рударски центри у западној Дарданији ==
Први рударски центри у западној Дарданији настали су надомак Сочанице и недалеко од [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], иако у [[Итинерари Дарданије|римским итинерарима]] нису забележени.<ref name=autogenerated1/> Поред њих су биле распоређене мање војне јединице, чији је примарни задатак био да одржавају ред и штите руднички регион. Сталним порастом броја становника, који су царским декретима насељавани углавном из хеленофоних области на малоазијској обали,<ref name=autogenerated1>Čerškov E. 1965. ''Municipium D.D. kod Sočanice'', Beograd.</ref> наведени центри постали су романизована насеља са муниципалним статусом. Насеље крај Грачанице, како показују писани споменици, стекло је ранг муниципијума у време Трајана и добило је назив Улпијана {{јез-лат|(Ulpiana}}).<ref>Čerškov E. 1960. Ulpiana, kratak izveötaj o arheološkim istraživanjima u 1959, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština, 370-374</ref> Током друге половине 2. века исти статус имало је и сочаничко насеље, под именом Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium DD / Municipium Dardanorum}}).<ref>Čerškov E. 1957. Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II, Priština, 65-86.</ref> Формирањем нових муниципијума, руднички ревири су и даље остали под непосредном контролом царских управника, окружени територијом која је била додељена муниципалним властима. Тако су нпр. велике земљишне поседе на територији Дарданије (данашњег Косова) држали чланови сенатске породице Фурија.<ref>Čerškov E. 1969. ''Rimljani na Kosovu i Metohiji'', Beograd.</ref>
 
У административном погледу рудници Горње Мезије били су подељени у две зоне: