→Античко рударство и металургија
Нема описа измене |
|||
Ред 10:
{{double image|center|Dardania kingdom.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|400}}
== Античко рударство и металургија ==
Како традиција у експлоатисању рудника у делу Римског царства,
Tериторија Дарданије као и остале провинције у Римском царству у правном погледу припадале су римском народу, односно сенату и императору као њиховим представницима. По овом пропису рудници, као и остала значајна налазишта, заједно са царским њивама, пашњацима, шумама и насељима, улазили су у састав царске благајне ({{јез-лат|fiscus}}). Због разуђености рудоносне жице границе рудничке територије финесметалорум ({{јез-лат|finesmetallorum}}) по правилу су обухватале знатне, али расцепкане површине са неколико насеља ранга вици и кастала ({{јез-лат|vici и castella}}). У једном од њих био је део рудничке управе, директно везан за саму рударску активност, а статус насеља зависио је од његовог богатства, насељености и потребе судске самосталности.<ref name=autogenerated2/>
Већина рудника припадала је цару, а у погледу управе њихова територија је била изузета из надлежности провинцијског управника и поверена царском прокуратору,<ref name=autogenerated9>Мирослава Мирковић, ''„Економско-социјални развој у II и III веку“,'' Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 88.</ref> (односно нису зависили од провинцијске управе, већ су представљали самосталне области у царском власништву). У име цара њима су управљали прокуратори ({{јез-лат|procurator metallorum}}), који су прво били царски ослобођеници, а од краја 2. века и племенскои сталеж.<ref name=autogenerated10>Slobodan Dušanić ,''„Roman mining in Illirycum, historical aspects“'', Dall’ adriatico Danubo, Beograd, 2003, 257. </ref>
У раноантичком периоду у Дарданији су настале две велике категорије рудника: јавни и привaтни. Јавни рудници, су давани у закуп. Сам процес закупа надгледао је специјални државни службеник прокуратор ({{јез-лат|comes или procurator metallorum}}), под којим су били чиновници нижег ранга ({{јез-лат|subprocurator, commentariensis, tabularius, dispensator villicus}}). У јавним рудницима ноћу су радили радници, ратни заробљеници или они који су били осуђени на рад под земљом ({{јез-лат|metallari}}), а током дана рудари ({{јез-лат|metallici}}).<ref name=autogenerated10/> Рудари су били пореклом из разних окупраних земаља. Тако да је поред мањег броја староседелаца,<ref name=autogenerated9/> било и оних страног порекла, најчешће грчког и малоазијског, који су царским декретима пресељених у рудоносне области ради интензивније експлоатације минералних блага и побољшање економске ситуације у тим областима.<ref>Фидановски 1994: С. Фидановски, ''„Римски и рановизантисјки период“,'' Археолошко благо Косова и Метохије, Галерија српске академије наука и уметности, Београд, 260–346</ref>
== Први рударски центри у западној Дарданији ==
| |||