Нови двор — разлика између измена

'''Нови двор''' је монументално здање у центру Београда, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]]. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_novog_dvora.html Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda]</ref> Изграђена је у периоду од [[1911]]. до [[1922]]. године као двор Краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића.]] Двор је саграђен према пројекту архитекте [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]] ([[1877]] — [[1916]]1877—1916) у академском маниру, са елементима [[Ренесанса|ренесансне]] и [[барок]]не архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.

Подизању Новог двора за престолонаследника Александра I Карађорђевића приступило се [[1911.]]. године, према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]](1877-1916), истакнутог српског градитеља са почетка 20. века.<ref name=AK>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма ( XIX –XX век), Београд, 2005.</ref> Данас Нови двор представља једино његово познато дело које је радио као архитекта Министарства грађевина. Изградња двора је завршена [[1914]]. године, али је већ током [[Први светски рат|Првог светског рата]] зграда била значајно оштећена. Темељна обнова уследила је у периоду [[1919-1922]].1922 године, под надзором посебно оформљене Комисије, која је истовремено радила и на обнови Старог двора. У Комисији, која се бринула о комплетном уређењу будућег краљевог дома и седишта Маршалата двора, између осталих, били су сликар [[Урош Предић]] и архитекте Министарства грађевина [[Пера Ј. Поповић|Петар Поповић]] и [[Момир Коруновић]]. Јуна [[1922]], када се у здање уселио краљ Александар I Карађорђевић са краљицом [[Марија Карађорђевић|Маријом]], Нови двор постао је званична владарска резиденција.