Урош Кнежевић — разлика између измена

Кнежевић се родио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] [[2. јануар]]а [[1811]]. године. Отац му се звао Теодор, a мати Јулијана. Обоје су били становници карловачки. O његовој младости има нешто података. Он сам овако говори o своме школовању: „Ја сам се тој красној уметности (цртању) још из детињства мог посветио и непрестано је до данас (1849) за пуне 22 године, које практично које теорично, упражњавао и то: у гимназији карловачкој, као месту мога рођења, учио сам се у школи рисовања четири целе године. Господин биргермајстор карловачки Арутиновић, човек у рисовању вешт из чисте склоности тој красној уметности, изволео ме читаву годину дана рисовању учити. Толико је воље и склоности према тој красној уметности јоште онда у мени примјечавао." Године 1825. Кнежевић је као ученик IV разреда гимназије похађао цртачку школу, коју је при гимназији основао [[стефанСтефан Стратимировић|митрополит Стратимировић]] уз сарадњу сликара [[Арсен Теодоровић|Арсе Теодоровића]]. У Патријаршиској архиви сачуван је и један цртеж Кнежевићев из тог времена.

Кнежевић овако каже o своме уделу у обнови сликарства у Србији: „У Србију пређем јулија месеца 1834, и био сам тако срећан да сам први био који сам народ српски са вкусом изображавања упознао и омилио гди сам до 1844 обилату практику имао." Кнежевић није био први сликар који је прешао у Србију, али од свих оних који су дотле били прешли он се у њој најдуже задржао. Дана 27. јула 1837. године молио је кнеза [[милошМилош Обреновић|кнеза Милоша]] за помоћ за време од три године колико је намеравао да проведе у Академији уметности у Бечу. Није познат одговор кнеза Милоша, али по томе што је Кнежевић и даље остао у [[Крагујевац|Крагујевцу]] може се претпоставити да му је молба била одбијена. У то време он је био веома запослен. O томе сведоче портрети Нинића (1834), [[Јаков Живановић|Јакова Живановића]] (1836), [[Јован Обреновић|Јована Обреновића]] (1836), [[Милета Радојковић|Милете Радојковића]] (1837), [[Стефан Стефановић Тенка|Стефана Стефановића-Тенке]] (1837), [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]] (1837), као и два портрета кнеза Милоша o којима Кнежевић говори у својој молби. Број портрета из тога времена несумњиво је много већи, али хонорар ни из далека није био довољан за остварење Кнежевићевих планова за пут у [[Беч]]. Тај хонорар често није био ни исплаћен. Године 1838. он се поново обратио кнезу Милошу за „рукопомоћ“, но ни та молба није уважена. Кнежевићев положај у тадашњем [[Србијанци|србијанском]] друштву види се из једног писма [[Тимотеј Кнежевић|Тимотеја Кнежевића]], начелника кнежевске канцеларије, који препоручује Кнежевића [[Јован Здравковић|Јовану Здравковићу]], књажевском [[Татари|татарину]], и вели за њега „молер (скитница)“, a мало даље: „Немојте молера Кнежевићем звати да ми презиме не осрамоти.“ To је ваљда дало повода Јовану Здравковићу, татарину, да му не исплати уговорену цену за два портрета (тринаест [[аршин]]а цица и подвоз до [[Београд]]а или [[Смедерево|Смедерева]] — или 7 талира). Разочаран, Кнежевић је из [[Крагујевац|Крагујевца]] отпутовао у Београд крајем 1838. или почетком 1839. године, али ни тамо није био боље среће. На његово тражење (1840) да му се исплати 43 дуката за послове израђене кнезу Милошу, одговорено му је да се обрати „оному који му је исте наручивао“. Године 1842. године поднео је молбу следеће садржине књажевској канцеларији: „Урош Кнежевић. .. наводећи како је за Апелациони суд Кнежевине Србије грб израдио, и да је отличја ради нужно да се за сва надлежатељства Србије такови грбови израде, моли књаза да се исти њему на испословаије даду, које би на велику помоћ к оконченију академических наука, чега ради у Беч ићи намерава, служило.“ Али ни овај његов предлог није примљен.