Илија Гарашанин — разлика између измена

Гарашанин се школовао у очевој кући, подучаван од приватних учитеља. Затим је учио грчку школу у [[Земун]]у и био је неко време у [[Ораховица|Ораховици]], где је научио [[немачки језик|немачки]].<ref name="EN"/> Испрва је помагао оцу у трговини. [[1837]]. кнез [[Милош Обреновић]] га је узео у државну службу и поставио за цариника у селу [[Вишњица (Београд)|Вишњици]], на [[Дунав]]у, а касније у [[Београд]]у. Када је увео регуларну војску, кнез Милош је поставио Гарашанина за старешину, у чину [[пуковник]]а. После одласка кнеза Милоша боравио је неко време у [[Влашка|Влашкој]], где је био закупио неке мошеје. Године [[1842]]. његов отац и старији брат, који су били на [[Тома Вучић Перишић|Вучићевој]] страни, погинули су у борби против кнеза [[михаилоМихаило Обреновић|Михајла]]. Исте године, постављен је за помоћника министру унутрашњих послова Вучићу. Када је [[1843]]. Вучић морао, на захтев [[Русија|Русије]], да оде из земље, Гарашанин је уместо њега постао министар унутрашњих послова и остао је на том положају све до [[1852]]. године.<ref name="EN"/>

После [[Аврам Петронијевић|Петронијевићеве]] смрти 1852, постао је кнежев представник и министар иностраних послова, али је на том положају остао само до пролећа [[1853]]. Тада је отпуштен на формални захтев Русије која је знала за његове намере да у источној кризи, која се отварала, веже Србију за западне силе, нарочито за [[Француска|Француску]], а не за Русију. Од [[1856]]. до [[1858]]. био је у Савету и када се после [[Париски мир (1856)|Париског мира]] кнез [[александарАлександар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]] подао аустријском утицају, Гарашанин се окренуо против Кнеза. У борби против кнежеве аустрофилске политике, тражио је ослонац не само код Француске, него и код [[Висока порта|Порте]], па и код Русије, којој се, поред свега онога што му је та сила учинила 1853, био приближио и задобио њено поверење. Приликом [[Стефан Стефановић Тенка|Тенкине]] завере [[1857]], кнез Александар, подстакнут аустријским конзулом, хтео је осумњичити и Гарашанина да је био уплетен у заверу, али, на крају крајева, није му могао учинити ништа због француске дипломатије, која га је узела у заштиту. Од тога тренутка Гарашанин је одлучно радио на обарању [[Карађорђевићи|Карађорђевића]]. Његова је заслуга и раздвајање Порте и [[Аустроугарска|Аустрије]], које су дотад заједно подупирале Александра Карађорђевића, што је изазвало Портину интервенцију против њега.<ref name="EN"/>