Митрополит београдски Михаило — разлика између измена

Поред својих многих црквених послова, митрополит Михаило је стигао да се бави и научним радом који је био разноврстан и обиман. Његовом заслугом и трудом појавило се треће издање [[Србљак]]а у Београду 1861. године, које је у односу на друга два ранија издања имало десет нових служби. Такође је издао службу св. апостолима [[Ћирило и Методије|Кирилу и Методију]], а написао је службе [[стефанСтефан Пиперски|св. Стефану Пиперском]] и [[Петар I Петровић Његош|Петру Цетињском]] и поједине чинове који су нашли места у штампаном Дополнитељном требнику. Имајући у виду целокупни књижевни рад митрополита Михаила, [[Стеван Димитријевић]] га је сматрао оцем „нове богословске науке и литературе српске“.

Као [[русофилство|русофил]], митрополит Михаило сметао је [[Беч]]у, краљу [[миланМилан Обреновић|краљу Милану]] и [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|напредњацима]]. Беч је био добро упознат са акцијом митрополита Михаила у [[Босна|Босни]], коју је спроводио преко српских свештеника у Босни, а уз материјалну помоћ руских словенских комитета. Зато је дошло 1881. године до отвореног сукоба између митрополита Михаила и напредњака. Аустрофилски настројен, кнез Милан је решио да уклони митрополита Михаила. „Још у лето 1881. збацивање митрополитово било је свршена ствар; тражио се само згодан повод“. Као повод послужио је Закон о црквеним таксама који је ступио на снагу 1. јуна 1881, који је донет без знања и пристанка [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]], те је дошло до борбе између владе и мирополита. Указом кнеза Милана од 18. октобра 1881. митрополит Михаило је уклоњен са свога положаја. „Без пензије, без издржавања, без икакве потпоре, после времена од двадесет и пет година часне службе, често у тешким приликама, кроз које је пролазао живот Србије, удаљен је са својега високог положаја митрополит Михаило, први поглавар аутокефалне Српске цркве“.

После збацивања митрополит Михаило се настанио у својој приватној кући у Београду. Међутим, власти га ни овде нису остављале на миру и морао је 1883. напустити Србију. После боравка у [[Истанбул|Цариграду]], [[Јерусалим]]у, [[Русе|Рушчуку]] и [[Букурешт]]у, митрополит Михаило је у другој половини 1883. дошао у Кијев, где је учествовао у прослави педесетогодишњице [[Универзитет у Кијеву|Кијевског универзитета]]. Странствовање митрополита Михаила трајало је све до 23. фебруара 1889, када је абдицирао краљ [[миланМилан Обреновић|краљ Милан]]. И тада се, али без успеха, против повратка митрополита Михаила успротивио аустроугарски посланик у Београду Хенгелмилер. Враћањем митрополита Михаила указом Краљевског намесништва од 18. маја 1889, а такође и прогнаног епископа [[Јероним Јовановић|Јеронима]], решено је црквено питање у Србији.