Рударски центри у Дарданији — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
'''Рударски центри у Дарданији''' настали су у периоду Римског царства крајем првог века, када је започео процес насељавања Дарданије, односно јужне области горњомезијске Дарданије (данас Косова и Метохије), и експлоатације рудних ревира, који су у основни и били разлог романизацијeроманизације ових крајева. Рударство и металургија за Римско царство били су од велике важности, пре свега због стабилност новчаног система, за коју је било потребно постојање среброносних рудника, тако да је то био један од примарних разлога због кога је рударска активност у провинцијама царства била посебно значајна.
 
== Предуслови ==
[[Дарданија (римска провинција)|Дарданија]] је назив античке регије на централном Балкану, коју су насељавали Дарданци. Пре римског освајања, Дарданија је била независна краљевина. Након пада под римску власт, подручје Дарданије укључено је у провинцију [[Мезија|Мезију]], да би Римљани касније формирали посебну провинцију Дарданију. Поделом Римског царства, ова провинција ће наставити да постоји у оквиру [[Византија|Византије]], све до словенског насељавања на Балкан у 6-7. веку.
 
Провинција Мезија формирана је 15. године после Христа, да би већ 86. године [[Домицијан]] извршио реформу ради лакше одбране северне границе и Мезију поделио на две провинције – Горњу и Доњу Мезију, приликом чега је територија Дарданије (Косова и Метохије) припала Горњој Мезији. На северу, граница провинције ГорњeГорње MезијеМезије обухватала је подручје од ушћа Саве у Дунав па низводно до ушћа Цибрице, на југу је обухватала област данашњег [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и северну [[Македонија|Македонију]], док западна граница није сасвим прецизно утврђена, и највероватније је ишла источно од Дрине.
 
Новним реформама крајем 3. века, у време [[Диоклецијан]]а, источни делови провинције Горње Мезије припали су новооснованој провицији Дачиа Респенси ({{јез-лат|Dacia Repensis}}), док су јужни делови (са данашњим Косовом и Метохијом) припали Дарданији.<ref>Miroslava Mirković, ''Rimski gradovi na Dunavu,'' Arheološko društvo Jugoslavije, Beograd, 1968, 22.</ref>
Како традиција у експлоатисању рудника у делу Римског царства, која је прво почела само на простору Италије није била дуга, због малих залиха руде. Зато су Римљани одлучили да форсирају рударску актвиност у новооснованим провинцијама, у којима су вршили експоатиацију великих количина квалитетне руде која је царству доносила велике приходе. Значајну улогу у томе имали су и балканско-подунавски рудници [[Панонија|Паноније]], [[Далмација (римска провинција)|Далмације]], [[Норик]]а и [[Горња Мезија|Горње Мезије]], који су припадали једном царинском округу ({{јез-лат|porotirum Illyrici}}), чинећи тако јединствену целину. По броју највише су се издвајали мезијски рудници, јер је Мезија (према бројним изворима), важила за провинцију рударства, као што је у том историјском раудобљу Африка сматрана провинцијом жита.<ref name=autogenerated2>Ивана Поповић, ''Античко оруђе од гвожђа у Србији'', Народни музеј, Београд, 1988, 214.</ref>
 
TериторијаТериторија Дарданије као и остале провинције у Римском царству у правном погледу припадале су римском народу, односно сенату и императору као њиховим представницима. По овом пропису рудници, као и остала значајна налазишта, заједно са царским њивама, пашњацима, шумама и насељима, улазили су у састав царске благајне ({{јез-лат|fiscus}}). Због разуђености рудоносне жице границе рудничке територије финесметалорум ({{јез-лат|finesmetallorum}}) по правилу су обухватале знатне, али расцепкане површине са неколико насеља ранга вици и кастала ({{јез-лат|vici и castella}}). У једном од њих био је део рудничке управе, директно везан за саму рударску активност, а статус насеља зависио је од његовог богатства, насељености и потребе судске самосталности.<ref name=autogenerated2/>
 
Већина рудника припадала је цару, а у погледу управе њихова територија је била изузета из надлежности провинцијског управника и поверена царском прокуратору,<ref name=autogenerated9>Мирослава Мирковић, ''„Економско-социјални развој у II и III веку“,'' Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 88.</ref> (односно нису зависили од провинцијске управе, већ су представљали самосталне области у царском власништву). У име цара њима су управљали прокуратори ({{јез-лат|procurator metallorum}}), који су прво били царски ослобођеници, а од краја 2. века и племенскои сталеж.<ref name=autogenerated10>Slobodan Dušanić ,''„Roman mining in Illirycum, historical aspects“'', Dall’ adriatico Danubo, Beograd, 2003, 257. </ref>
 
У раноантичком периоду у Дарданији су настале две велике категорије рудника: јавни и привaтниприватни. Јавни рудници, су давани у закуп. Сам процес закупа надгледао је специјални државни службеник прокуратор ({{јез-лат|comes или procurator metallorum}}), под којим су били чиновници нижег ранга ({{јез-лат|subprocurator, commentariensis, tabularius, dispensator villicus}}). У јавним рудницима ноћу су радили радници, ратни заробљеници или они који су били осуђени на рад под земљом ({{јез-лат|metallari}}), а током дана рудари ({{јез-лат|metallici}}).<ref name=autogenerated10/> Рудари су били пореклом из разних окупраних земаља. Тако да је поред мањег броја староседелаца,<ref name=autogenerated9/> било и оних страног порекла, најчешће грчког и малоазијског, који су царским декретима пресељених у рудоносне области ради интензивније експлоатације минералних блага и побољшање економске ситуације у тим областима.<ref>Фидановски 1994: С. Фидановски, ''„Римски и рановизантисјки период“,'' Археолошко благо Косова и Метохије, Галерија српске академије наука и уметности, Београд, 260–346</ref>
 
== Први рударски центри у западној Дарданији ==
У административном погледу рудници Горње Мезије били су подељени у две зоне:
; Прва зона рудника
Ову зону рудника чинили су дардански рудници на југу Горње Мезије. Рудници Дарданије били су подељени на најмање пет рудничких региона, са центрима: {{јез-лат|Municipium Dardanorum, Ulpiana, Lamodum, Remesiana и Timacum Minus}}. То је област која обухвата ибарске, јањевске, кумановске, ремесијанске и раванске руднике, у којима се највише експлоатисало сребро са оловом и златоносно сребро, али су топљене и руде гвожђа, бакра и живе.<ref name=autogenerated2/> Управа целокупних дарданских рудника налазила се у [[Улпијана|Улпијани]], док се једно од најзначајнијих насеља ибарског региона, са свим карактеристикама металуршког и урбанистичког рударског центра, налазило код [[Сочаница (Лепосавић)|Сочанице]], познато као Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium Dardanorum}}).
;Друга зона рудника
Ову зону чинила су три рудничке области на северу, названи једним именом {{јез-лат|ripa Danuvii}}. Материјални остаци рударске активносту у северним регионима Горње Мезије нису били сразмерни значају и улози коју је, судећи према писаним изворима, имала јужна област горњомезијске провинције.
363.220

измена