Гама распад — разлика између измена

2.305 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
м (+)
'''Гама распад''' је један од три основна начина распада језгра у нуклеарној физици. За разлику од [[алфа распад|алфа]] и [[бета-распад|бета распада]], гама распад је једна врста деексцитације језгра, јер овде не долази до правог распада језгра на друго језгро, као што је код остала два основна распада. До емисије гама зрака долази када језгро прелази из побуђеног стања у основно стање или у неко побуђено стање ниже енергије него почетно. Кванти гама зрачења су [[фотон]]и. Из побуђеног стања се језгро може деексцитовати и на друге начине, осим емисијом гама зрака.
{{сређивање||27|5|2016}}
'''Гама распад''' је за разлику од [[алфа распад|алфа]] и [[бета-распад|бета распада]] мало специфичнији. Овде не долази до правог распада језгра на друго језгро, већ је гама распад неке врсте емисија гама зрака. При томе језгро прелази из побуђеног стања у коначно стање са емисијом гама честица, које зовемо [[фотон]]и.
 
== Запис ==
[[Гама зраци]] добијају се и приликом [[анихилација|анихилације]].
 
Деексцитација побуђеног атома [[никл]]а која резултује зрачењем гама честице се записује као:
 
----
Примјер записа у физици :
 
:<math>
</math>
 
Звездица означава побуђени атом [[никл]]а, који резултује зрачењемЕнергија гама честице. Она има енергијује тачно оноликуонолика колико је разлика енергијеенергија атома никла пре и после реакције. У овом примјерупримеру фотон одлетиће одлетети енергијом око 1,3 -{MeV}- ([[електронволт|мегаелектронволта]]).
 
== ИсторијаИсторијат ==
 
Гама честице открио је [[1900|1900.]] године открио француски физичар [[Пол Улрих Вилар]] (''-{Paul Ulrich Villard}-'') приликом посматрања уранијума[[уранијум]]а. Тада је и открио, да се гама честице не отклањају у [[електромагнетно поље|електромагнетском пољу]], што значи да немају електрични набој.
По [[луј де Број|де Брољевом]] моделу из [[1923|1923.]] године, гама честице можемо схватати као материју.
 
Име им је дао [[Ернест Радерфорд]], по грчком алфабету, јер су откривени након алфа и бета честица.
 
По [[луј де Број|де Брољевом]] моделу из [[1923|1923.]] године, гама честице можемо схватати као материју.
== Физиолошки ефект Гама честица ==
 
Иако је ред енергије гама честица сличан алфа и бета честицама, фотони немају електрични набој. Зато их одликује огромна продирност кроз већину материјала. Интензитет гама честице експоненцијално пада док путује кроз неки материјал - и ваздух.
== Конкурентни процеси ==
 
Гама распад се најчешће јавља као последица [[алфа распад|алфа]] и [[бета-распад|бета распада]], јер се он дешава од већ побуђеног језгра атома.
 
Вероватноћа да се гама распад догоди, пропорционална је [[време полураспада|времену полураспада]] стања побуђеног језгра, а не зависи од начина на који је то језгро побуђено. Конкурентни процес гама распаду је [[интерна конверзија]], када се разлика између побуђеног и деексцитованог језгра предаје неком [[електрон]]у у омотачу, те се врши реконфигурација електрона по [[орбитала]]ма. Највећа је вероватноћа за захват најјаче везаних електрона, тј. електрона из К-љуски. До захвата долази само када је разлика између енергија побуђеног и основног стања језгра већа од [[везивна енергија|везивне енергије]] електрона. Вишак енергије одлази на кинетичку енергију електрона. Прегруписавање електрона у орбити је праћено [[Х-зрачење]]м или [[Ожеов ефекат|Ожеовим ефектом]].
 
== Физиолошки ефектАпсорпција Гама честица ==
 
Гама зрачење је штетно зрачење за живе организме, јер гама зраци имају велику фреквенцију налазећи се крајњем (левом) делу [[Електромагнетски спектар|елетромагнетног спектра]]. Најефикаснија заштита од гама зрачења су тешки метали, на пример [[олово]]. Гама честица може бити заустављена са неколико центиметара олова.
 
Иако је ред енергије гама честица сличан алфа и бета честицама, фотони немају електричниелектрично набојнаелектрисање. ЗатоЗбог тога их одликује огромна продирностпродорност кроз већину материјала. Интензитет гама честицезрачења експоненцијално пада докпри путујепроласку кроз некисредину, материјалпо - и ваздух.закону:
 
:Интензитет : <math>
I(d) = I_0 \cdot e ^{-\mu d}
</math>
:<math>\mu </math> - полудебљина материјала (дебљина датог материјала на којој интензитет зрачења падне на половину своје почетне вредности)
:<math>\mu </math> - располовна ширина материјала
:d - ширина материјала
:<math>I_0</math> - почетни интензитет (почетна енергија гама честице)
 
Гама честице су најштетније честице, јер имају и највећу фреквенцију и тако леже у крајњом (левом) дијелу [[Електромагнетски спектар|ЕМ спектра]]. Најефикаснија заштита су тешки метали, рецимо [[олово]]. Тек неколико центиметара олова зауставља гама честицу.
 
== Види још ==
* [[Радиоактивност]]
 
== Категорије ==
{{клица-физика}}
 
[[Категорија:Нуклеарна физика]]