Музеј Војводине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м dorada |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Музеј
|име = Музеј Војводине
Линија 22 ⟶ 21:
|кустос =
}}
'''Музеј Војводине''' у [[Нови Сад|Новом Саду]] је највећа музејска установа у [[Војводина|АП Војводини]]. Оснивач Музеја је Скупштина АП Војводине, а оснивачка права врши Влада АП Војводине. Своју делатност обавља у неколико историјских здања у Новом Саду и његовој околини. Седиште установе и део сталне поставке из археологије, историје - до 1867. године као и етнологије је у [[Дунавска улица|Дунавској улици]] број 35. У Дунавској 37 делује Одељење новије историје са сталном поставком 20. века до маја [[1945]]. године. Депандансе има у [[Челарево|Челареву]] (у реконструкцији), [[Кулпин]]у (изложба стилског намештаја, низ изложби из историје пољопривреде) и у [[Бачки Јарак|Бачком Јарку]] (Етно кућа „Брвнара").
Ред 34:
Прва музејска збирка настала је из богате заоставштине [[Сава Текелија|Саве Текелије]]. Музеј је први пут отворен за јавност, под именом Музеј Матице српске [[9. јул]]а [[1933]]. године, у Новом Саду.
У настојању да се створи централни музеј са делокругом рада за целу [[Војводина|Војводину]], из Музеја Матице српске издвојен је део материјала и [[30. мај]]а [[1947]]. године основан Војвођански музеј, као музеј комплексног типа, са бројним збиркама из [[археологија|археологије]], [[етнологија|етнологије]], [[историја|историје]], [[историја уметности|историје уметности]], [[зоологија|зоологије]], [[ботаника|ботанике]], [[геологија|геологије]]-[[палеонтологија|палеонтологије]] и [[
Из окриља Војвођанског музеја касније су произашле установе задужене за заштиту споменика културе и природе: Музеј радничког покрета и народне револуције, [[Музеј града Новог Сада]], [[Покрајински завод за заштиту споменика културе]], [[Покрајински завод за заштиту природе]], [[Позоришни музеј Војводине]] и Пољопривредни музеј Војводине.
Ред 48:
== Депанданси ==
У успостављању разгранате музејске мреже створени су депанданси – '''[[Етно-кућа “Брвнара” у Бачком Јарку]]''' и '''Пољопривредни музеј у Кулпину''' – пољопривредна збирка у [[Дворац Дунђерски у Кулпину|дворцу Дунђерских у Кулпину]], која се према препоруци Секретаријата за културу ИВ АПВ у саставу Музеја налази од 2004. године. Музеј у Кулпину још није регистрован као засебна музејска установа, иако је та иницијатива још пре два века покренута од стране локалне заједнице и многих академских личности. У [[Кулпин]]у је 1993. године основан и регистрован Д.О. под називом ''Пољопривредни музеј у Кулпину'' који је организовао рестаурацију дуго година запуштеног дворца Дунђерски и осталих зграда које су адаптиране за музесјске потребе. Д.О. Пољопривредни музеј у Кулпину је 2011. године регистрован као Удружење за музејску аграрну баштину, који се бори да се локални музеј установи и кадровски и технички опреми да буде самостална институција културе, која би била пример матичне установе свим новим малим, приватним музејима, етно-кућама, аматерским збиркама из домена пољопривреде и села, као и музејима на отвореном простору. Обе установе, и Музеј Војводине и „Пољопривредни музеј“ су упутили надлежним покрајинским секретаријатима иницијативу да у складу са законом, Скупштина АП Војводине оснује самосталну установу музејске делатности – Пољопривредни музеј са седиштем у Кулпину – али иницијатива још није спроведена.<ref>Časopis ''Iz istorije poljoprivrede'' UDK 63:93/99(05), godište: XVIII (2010), Sveska 1; YU ISSN 0353-412X</ref>
== Види још ==
*[[Рад Музеја Војводине]]
== Извори ==
{{reflist}}
== Литература ==
* ''ICOM-Srbija'', časopis Nacionalnog komiteta Međunarodnog Saveta Muzeja - br. 3 - decembar 2013; ISSN 2217 - 7531
== Спољашње везе ==
| |||