Аспергеров синдром — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
CommonsDelinker је заменио датотеку FMRI.jpg са Functional_magnetic_resonance_imaging.jpg. Разлог: File renamed: File renaming criterion #2: To chang |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
== Класификација ==
Аспергеров синдром спада у поремећаје аутистичког спектра или [[первазивни развојни поремећаји|первазивне развојне поремећаје]], а који чине спектар психолошких стања која карактеришу абнормалности у друштвеној интеракцији и [[комуникација|комуникацији]], које ''„''продиру''“'' ([[латински језик|лат:]] ''pervasio'' = продирање) у нормално функционисање појединца, као и ограничене интересе и понављајуће понашање. Као и остали психолошки развојни поремећаји, и АСД почиње у раном или каснијем [[детињство|детињству]], има стабилан ток без ремисија и враћања, али и погоршања која произлазе из промена у разним можданим системима, повезаних са сазревањем.<ref>{{cite web|url=http://apps.who.int/classifications/apps/icd/icd10online/?gf80.htm+f840 |title=ICD-10: |publisher=Apps.who.int |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
АСД је подскуп ширег аутистичког фенотипа ([[Енглески језик|енг:]] ''BAP'') у који спадају особе које немају АСД, већ неке особине налик аутизму, као што је недостатак у [[друштво|друштвеној]] интеракцији.<ref>{{cite journal |url=http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf |title=Broader Autism Phenotype: Evidence From a Family History Study of Multiple-Incidence Autism Families |author=Joseph Piven, Pat Palmer, Dinah Jacobi, Debra Childress, and Stephan Arndt |journal=Am J Psychiatry |year=1997|volume=154 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20070808072808/http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf|archivedate = 8. 8. 2007.|pages=185–190}}</ref> Од остала 4 облика АСД-а, аутизам је по знаковима и вероватним узроцима најсличнији Аспергеровом синдрому, али да би се он [[дијагностика|дијагностиковао]], морају постојати тешкоће у комуникацији, као и кашњење у когнитивном развоју.
| |||