Милојева и Срндакова буна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке
Ред 38:
 
== Слом устанка ==
У првих неколико дана, пошто је избио, устанак је био успешан. Он је, међутим, кратко трајао. Избио је пре раније договореног времена, него што су то устаничке вође обећале српској влади. Кнез [[Михаило Обреновић|Кнез Михаило]], млад и неискусан, затечен изненадним устанком, објавио је неутралност [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] посебном Прокламацијом, очекујући притом даљи развој догађаја и могуће посредовање руске владе. У сваком случају рачунало се на дуготрајније деловање устанка.
 
На позив Мустафа Сабри-паше, опкољеном Нишу, кренули су у помоћ најпре [[Башибозук|башибозучке]] дружине [[Арабнаси|Арбанаса]] из [[Топлица (река)|Топлице]] и горње [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]], убрзо и коњички одреди врањског и приштинског паше, а Порта је наредила и [[видин]]ском и [[Скопље|скопљанском]] паши да крену на побуњенике свога подручја, а затим и на Ниш. Сам сераскер (главни заповедник) [[Румелија|румелијске]] низамске војске Јакуб-паша наредио је покрет већих скупина артиљерије, коњице и пешадије. Али пре него што је турска редовна војска, низам, дошла пред надирањем арбанашких башибозука долинама Јабланице и Топлице, а врањског паше долинама [[Ветерница|Ветернице]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], устаници су били потучени у неколико већих и мањих бојева битака. До правих битака дошло је пред [[Власотинце]]м, где је било окупљено три хиљаде устаника, затим код Еминове Кутине у Заплању, најзад у Каменици где је - после веома снажног отпора - погинуо Милоје Јовановић са бројним браниоцима.