Великогоспојинска народна скупштина у Београду — разлика између измена

Према одредби новог закона о Народној скупштини донесеног 1861, следећа народна скупштина сазвана je тек после три године, за 15 август 1864. Избори и сам сазив одређени су Кнежевим указом. Према новом закону скупштина ce није сама конституисала, већ je часништво поставио Кнез, својим указом, па je за председника постављен [[Мијалко Раденковић]], за потпредседника постављен je [[Ђорђе Топузовић]], оба из круга саме народне скупштине. За секретаре постављени су [[Коста Јовановић (економиста)|Коста Јовановић]] и [[Милан Ђ. Милићевић]], секретари двају министарстава. Пре почетка рада Кнез [[Михаило Обреновић|Кнез Михаило]] примио je целу скупштину која je, сутрадан, отворена Кнежевом беседом. За разлику од досадашњих скупштина, на основу новог закона, седницама су присуствовали и министри, док je јавност и даље била са њих искључена, па ce сав рад уносио y Протокол и на тај начин je предаван јавности.