Црква Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 23:
|Остава=
}}
'''Црква Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу''', позната као и '''Врбичка црква''', подигнута је [[1862]]. године, по одлуци кнеза [[
== Историјат ==
Указом од [[8. март]]а [[1837]]. године кнез Милош Обреновић налаже ушоравање шумадијског села [[Врбица (Аранђеловац)|Врбица]], од којег [[1840]]. године настаје паланка Врбица. Потом, [[1859]]. године, за време друге Милошеве владавине, кнез одлучује да у том месту изгради цркву и да је посвети [[Гаврило|Светом Архангелу Гаврилу]], по чијем имену [[1. август]]а 1859. године варошица Врбица добија нови назив – [[Аранђеловац]]. Избор Светог Архангела Гаврила за патрона ове цркве протумачен је као кајање због убиства [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], које се догодило баш између [[12. јул|12.]] и [[13. јул]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]], што је дан прослављања [[Гаврило|Сабора Светог Архангела Гаврила]].
Претпоставља се да је пословима око изградње храма у Аранђеловцу руководио неимар Настас Ђорђевић из [[Охрид]]а а да је план цркве израђен у Министарству унутрашњих дела. Камен за изградњу цркве је донет са оближњег брда Кљештевице. Радови су почели у [[мај]]у [[1860]]. године и то на брду Поровац које се налазило непосредно изнад ондашњег центра варошице. У септембру исте године умро је кнез Милош па је бригу око изградње цркве преузео његов син, кнез [[
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], након одступања наше војске, аустроугарски војници су са цркве скинули сва три звона и однели су многе богослужбене предмете. У [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]], [[1944]]. године црквена канцеларија је била демолирана и запаљена и тада је изгорео [[летопис]] и много докумената из црквене архиве.
| |||