Петровска скупштина у Крагујевцу (1848) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 4:
[[Уставобранитељи|Уставобранитељска]] управа, после догађаја из 1843, била је стабилизована. 1844 године [[Тома Вучић Перишић|Вучић]] ce вратио y земљу; од тога доба па до 1848 године народна окупштина није сазивана.
На границама Србије, y Аустрији и Мађарској, букнула је [[Мађарска револуција 1848.|1848. револуција]], a народ је желео да ce [[Српска револуција 1848—1849.|подупире борба]] коју су повели [[Срби]] из Војводине против Кнез [[Мађари|Мађара]]. У договору с Кнезом Савет је решио да ce сазове народна скупштина за 1 јун 1848 y Крагујевцу, да би ce саслушале народне жеље. Како ce, међутим, осетио јачи покрет међу Обреновићевцима ([[Милош Обреновић|
Сазивање петровске скупштине мотивисано је „усколебаним стањем y Европи и y неким пределима самог суседства нашег и због могућности да ce јаве још тежи и важнији догађаји". Савет је донео и одредбе како ће ce бирати скупштинари. Одређено је да ce на сваких 250 пореских глава бира по један посланик. Сем тога, y скупштину су ушли сви окружни начелници, по један срески начелник, по један мирски свештеник из сваког округа, по један монах из сваке епархије, a из архидијецезе по два, према одредби архијереја, те два официра граничне војске, представници оба одељења Апелационог суда, председник Врховног суда, сви епископи и митрополит Србије.
| |||